Srđan Todorović
Rođen je 28. marta 1965. godine u Beogradu. Sin je barda jugoslovenskog glumišta – Bore Todorovića. Završio je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, jedno vreme se paralelno bavio glumom i muzikom. Kao bubnjar svirao je u beogradskim grupama Eks Radnička Kontrola, Centar, Bezobrazno Zeleno, Disciplina Kičme (1982-1986), EKV (1987-1990) i Kazna Za Uši. Kasnije se posvećuje isključivo glumi. Jedan je od najtraženijih beogradskih mladih glumaca.
Glumac Srđan Todorović nakon 21 godine uspešne karijere prvi put glumi u seriji. Reč je serijalu „Vratiće se rode“. Prenosimo deo intervjua koji je dao za TV magazin „Blic vikend“, koji će se naći u sutrašnjem broju „Blica“.
Da li vam se dopao scenario za „Rode…“?
– Scenario za „Rode“ mi se veoma dopao. Čak mogu da kažem da je to, pa možda, u poslednjih deset godina jedan od pet najboljih scenarija koje sam pročitao. Meni je otprilike reper da ako sedim kod kuće i naglas se smejem dok čitam – scenario je jako dobar. Naravno, postoje i neki drugi scenariji koji nisu bazirani na humoru, koji takođe mogu da budu jako kvalitetni. Mislim da je ovaj tačno na sredini, da sadrži i jedno i drugo, tačnije sve što je potrebno za jednu ozbiljnu seriju koju nismo imali prilike dugo da gledamo još od 1989. godine, od „Boljeg života“. Ne mislim da „Bolji život“ spada u ovu vrstu serije koju smo mi uradili, ali je smatram za prekretnicu.
Šta gledaoci mogu da očekuju od serije?
– „Rode“ bi trebalo da podsete na naše stare serije koje su se snimale u SFRJ, kada su budžeti za televiziju bili veliki i kada je moglo da se isplanira snimanje 25 epizoda. Međutim, tada je bila drugačija situacija, ljudi su imali dva kanala i svi su gledali jednu seriju u isto vreme, tako da su serije bile veoma popularne. Kako će „Rode“ da prođu, s obzirom na to da danas imamo 20 kanala, ne znam. Idemo na to da budu gledane i da je ljudi prate. Ova serija ima priču koja se nastavlja iz epizode u epizodu, i ako propustiš jednu, mnoge stvari ti neće biti jasne. Ali je TV B92 obezbedila dve reprize tokom nedelje za ljude koji neće moći da vide seriju u premijernom terminu petkom u 20 časova.
Milan Marić, Švaba iz „Rana“, rekao je da ste mu pomogli savetima… Da li prihvatate savete i ko vam ih najčešće daje?
– Prihvatam bukvalno od svih savete. Naravno, ako mi se ne sviđa, obrazložim čoveku zašto to ne bih uradio. U principu volim da mi pomažu kolege jer ne smatram sebe nekim velikim improvizatorom i kreativnim glumcem na samom snimanju. To je verovatno zato što ne igram u pozorištu, pa taj filing za improvizaciju nisam dovoljno razvio. A što se mene tiče, savetujem mlade glumce, ali oprezno. Savetujem ih tako da tako da oni to ne shvate kao: to tako mora, nego evo probaj ovo da uradiš ako hoćeš…
Verovatno ste u Barandi bili prvi put, kako su vas prihvatili ljudi?
– Pa, ja sam još na Akademiji išao kod Bjele u Barandu. Mnogo volim Barandu. Ljudi su me super prihvatili… Ja sam tamo bio, u stvari, najduže, bio sam tamo čak i kada nisam snimao. Proveo sam dva meseca letos u Barandi, a snimao sam sedam dana. Tako da sam imao tu mogućnost da praktično upoznam celo selo. Družio sam se sa Baranđanima, išao sam na žurke i u okolna sela. I mogu reći da imam pet-šest dobrih prijatelja u Barandi posle ovog leta.
Filmografija
Ima ljubavi nema ljubavi (film domaći)
Bal na vodi (film domaći)
Dogodilo se na današnji dan (film domaći)
Oktoberfest (film domaći)
Već viđeno (film domaći)
Zaboravljeni (film domaći)
Kako je propao rokenrol (film domaći)
Mala (film domaći)
Crni bombarder (film domaći)
Mi nismo anđeli (film domaći)
Vizantijsko plavo (film domaći)
Podzemlje (film domaći)
Tri letnja dana (film domaći)
Crna mačka beli mačor (film domaći)
Tri palme za dve bitange i ribicu (film domaći)
Rat uživo (film domaći)
Apsolutnih 100 (film domaći)
Mrtav ‘ladan (film domaći)
Jagoda u supermarketu (film domaći)
Sivi kamion crvene boje (film domaći)
Mi nismo anđeli 2 (film domaći)