Ljubinka Klarić
Beogradsku glumicu Ljubinku Klarić (25), rođenu Pančevku, publika pamti po filmovima “Normalni ljudi”, “Ringe Raja” i “T. T. sindrom”. Na pozorišnim daskama se oprobala u liku fatalne Miledi u predstavi “Tri musketara”, a trenutno kreaira likove u komadima “Privatni životi” i “Gospođica Julija”. Takođe priprema i diplomsku predstavu i priznaje da se, zbog projekata koji su se nizali jedan za drugim, diplomiranje malo odužilo, iako je Fakultet dramskih umetnosti upisala u 17. godini i u roku završavala godine. Ističe da je na Fakultetu snimala studentske filmove, ali da i kao većina njenih kolega nije mnogo naučila o radu pred kamerama, dok nije dobila filmske ponude i upoznala pravo značenje krupnog plana. Odlučna, samosvesna, naizgled krhka, ova plavokosa i plavooka devojka koja ume da kaže NE kada je potrebno, napomenula je, još na samom početku razgovora, da ne želi da govori o privatnom životu, tako da je i najbezazlenije pitanje “da li je zaljubljena” ostalo bez odgovora.
Svake nedelje uveče gledamo te kao madmoazel Edit u TV seriji “Neki novi klinci”. Da li ti je taj projekat u nekom smislu prekretnica u tvojoj dosadašnjoj karijeri?
Ljubinka Klarić: Ne bih se složila da mi je to odskočna daska u karijeri, mada sam je ja radila veoma profesionalno, a scenarista Spomenka Kovač je u toku snimanja prilagođavala ulogu meni lično i na neki način dopisivala i “povećavala” udeo lika nastavnice francuskoj jezika u ovoj tinejdž seriji. Veoma mi je drago što ćemo raditi i nastavak “Nekih novih klinaca”, a početak snimanja se već planira za kraj leta. Poput svih TV serija i ova donosi porast popularnosti glumaca, mada ja tu popularnost ne osećam previše.
Za ulogu u filmu “Normalni ljudi” Olega Novkovića, dobila si i prestižno priznanje. Koliko ti ono znači?
Ljubinka Klarić: S obzirom na to da mi se to dogodilo kao veoma mladoj glumici na početku karijere, dosta mi znači u smislu lične satisfakcije. Ali, globalno gledano u poslovnom pogledu mi ne znači puno, jer su uloge i novi projekti tek preda mnom.
 Kao Vera u filmu “Ringe Raja” |
Šta je presudno da bi mlad glumac uspeo: talenat, sreća, klanovske veze ili nešto četvrto?
Ljubinka Klarić: Kada sam počela da se bavim ovim poslom, mislila sam da je talenat najbitniji. Tokom studija uvidela sam da i sreća igra veliku ulogu, a vremenom shvatila da ni klanovi nisu zanemarljiv činilac. S obzirom na to da je puno mladih, lepih i talentovanih glumaca, a da usled nedostatka novca nema puno filmova i pozorišnih predstava, i u proseku za jednu ulogu konkuriše sedam do osam glumaca, onda je tu potrebno nešto više i od talenta i od sreće. Svi znaju da postoje klanovi, ali da to nisu ni u kom slučaju masonski klanovi, već legalni po tipu samih pozorišnih kuća. Normalno je da će u novom projektu prvenstveno igrati članovi matičnog teatara, pa je nešto slično i sa filmskim i producentskim kućama. Što se tiče klanova u kinematografiji ih je manje, nego u tetaru, jer filmovi iziskuju nova lica.
Tvoje kolege često učestvuju u emisijama muzičkog žanra, snimaju reklame, a bave se i voditeljskim poslom. Tebe u tim vodama nema. Zašto?
Ljubinka Klarić: Što se tiče pevanja, priznajem da sam tu pravi antitalenat. Reklame ne snimam iz prostog razloga što do sada nisam dobila nijednu ponudu, a što se tiče voditeljskog posla, nemam afiniteta prema tome, jer ne volim da radim nešto tog tipa, pošto se najčešće zbunim i to me natera da se obavezno smejem, pa onda može ceo posao i da propadne. Oduvek sam imala otpor prema naratorstvu i znam da se u tom domenu ne bih baš najbolje pokazala.
Prija li ti što se pri pominjanju tvog imena obično govori o “glumici sa najlepšim očima”?
Ljubinka Klarić: Stvarno?!(smeh) Nisam znala da tako pričaju o meni. Lagala bih kada bih tvrdila da mi to ne prija.
 |
Koliko posvećuješ vremena svom izgledu?
Ljubinka Klarić: Nekada sam intenzivno trenirala. Imala sam ličnog trenera koji je verovao da treba da me sprema za “učešće na svetskom prvenstvu u kik boksu”. Tada sam umela da vežbam satima, a potom onako iscrpljenoj samo mi je preostajalo spavanje. Nakon nekoliko meseci svemu sam rekla zbogom i više ne treniram aktivno. Srećom, nemam problema sa stasom, mada bih kroz neku godinu trebala da malo više povedem računa i o tome, ali u nekoj umerenoj formi.
S obzirom na to da tvoja sestra ima kliniku za estetsku hirurgiju, da li ćeš nekada koristiti njene usluge?
Ljubinka Klarić: Za sada nema potrebe, ali kasnije, u nekim izvesnim godinama, što da ne. Nisam protivnik estetske hirurgije.
Postoji li nešto za čim žudiš?
Ljubinka Klarić: Da, planiram da kupim skuter. Iako nikada nisam naučila da vozim, čula sam da se na njemu najlakše uči vožnja. Nadam se da ću to uskoro i dokazati.