Ivana Jovanović
Glumica Ivana Jovanovic je rodjena 1. juna 1980 godine u Beogradu. Ivana Jovanovic je visoka 1.71m. Glumila je u mnogim pozorisnim predstavama od kojih napoznatije pojavljivanje u predstavi “Neki to vole vruce”. Udata je za Nemanju Cuturila(arhitektu), zajedno imaju sina Viktora. Dozivela je veliku popularnost u seriji po adaptaciji romana Mir-Jam “Greh njene mame”. Kako kaze slava je nije promenila i ostala je potpuno ista.
Glumica Ivana Jovanović otkriva kako je prebrodila traumu kada je nakon porođaja zamalo ostala nepokretna, priča na koji način podgreva strast u braku i zašto svom sinu ponekad dozvoljava da prekrši neka pravila
Dvadesetdevetogodišnja glumica Ivana Jovanović polako se navikava na popularnost koju joj je donela glavna rola u TV seriji Greh njene majke koja se emituje na RTS-u, ali se time ne opterećuje. Umesto pomodarstva i visokih zahteva, zvezda hit pozorišne predstave Neki to vole vruće, izabrala je da kada ga završi, posao uvek ostavi po strani i opušteno uživa u malim stvarima koje je čine istinski srećnom. Uz supruga Nemanju Čuturila i sina Viktora, koji čine njen mali svet, Ivana preživljava sve nedaće, a njihovi zajednički momenti, kako kaže, podsećaju na pravu porodičnu zabavu u kojoj je skoro sve dozvoljeno. Iskustvo joj je donelo i saznanje da kroz život ide s osmehom na licu, s kojim je uspešno prebrodila veliku traumu nakon rođenja sina jedinca, kada su joj grubom lekarskom greškom polomljena tri pršljena, zbog čega je dugo bila prikovana za krevet. Surovu borbu prihvatila je odlučna da iz nje uzađe kao pobednik, a lične životne bitke donele su joj hrabrost, ali i mir koji ne može da naruši ni velika i iznenadna popularnost. U iskrenom intervjuu za Story, Ivana priča o tome kako gaji svoj sedmogodišnji brak prepun strasti i zbog čega sinu ne želi da podari brata ili sestru.
Story: Već sedam godina ste u srećnom braku, a pre toga dve godine zabavljali ste se sa sadašnjim mužem. Čime vas je osvojio?
– Nemanja je našao poseban ključ za mene, a ni ja ne znam kako je to uspeo i, evo, zadržao me je pored sebe.
Story: Smatrate li da ste se mladi udali i ostali uskraćeni za neke devojačke avanture?
– Mnogi mi kažu da sam sve u životu uradila pre vremena. Kao trinaestogodišnjakinja izlazila sam u klub Industrija na tehno žurke, sa šesnaest bavila se manekenstvom, a u osamnaestoj počela da živim sama. Krenula sam u školu ranije i fakultet sam upisala na drugoj godini srednje dizajnerske škole. Živela sam punim plućima, a to i dalje radim. Život počinje tek kada ste voljeni. Ne mislim da ljudi u brak treba da uđu tek kada prožive neke stvari u životu jer je najlepše živeti sa leptirićima u stomaku. Našla sam osobu koja je sklona ludovanju isto koliko i ja pa nam brak nije ni nalik onim konzervativnim supružničkim zajednicama.
Story: Pamtite li trenutak kada ste u jednom beogradskom kafiću uspoznali supruga?
– Tog dana u Narodnom pozorištu saopštili su mi da sam dobila ulogu Ofelije. Imala sam samo osamnaest godina i to je za mene bila velika čast. Otišla sam sama u kafić kako bih popila kuvano vino i došla sebi. Prišao mi je i ne mogu da kažem šta mi je tačno rekao jer nije za javnost, ali kaže da je na meni najpre primetio grudi, a ja njegove plave oči. Bili smo klinci i oboje glumili uobraženost. Nisam želela da me otprati do kuće, a on nije hteo da mi ostavi broj telefona. Narednih godinu dana pogledom smo tražili jedno drugo po gradu, ali to se nije desilo sve do jedne večeri kada smo se konačno opet sreli u Skadarliji i od tada živimo zajedno.
Story: Vaš muž se bavi arhitekturom. Ima li razumevanja za vaš posao?
– Nas dvoje jedino ne tolerišemo dosadu i tihu muziku, a za sve ostalo imamo razumevanja. Kao arhitekta, on radi na određenim projektima i povremeno je angažovan. Pošto ni jedno ni drugo nemamo radno vreme, kada smo slobodni, dvadeset četiri sata provodimo zajedno i uživamo u našoj nesvakidašnjoj ljubavi.