KAD JE NIČE PLAKAO
Irvin D. Jalom
Premijera: 14. februar 2019.
Dramatizacija: Jordan Cvetanović

Reditelj: Goran Jevtić
Asistent reditelja: Patrik Lazić

Igraju: Ljubomir Bandović / Milutin Milošević, Goran Jevtić, Katarina Marković, Vanja Milačić, Sara Pejčić, Dimitrije Stajić

Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf: Stefan Đoković
Kompozitor: Draško Adžić
Koreograf: Miloš Isailović
Video i animacija: Nenad Dodić
Inspicijent:  Ana Prokić

Produkcija: Kulturocilin
Izvršni producenti: Bisenija Mrdaković, Tamara Pović
PR menadžerka: Aleksandra Babić
Social media menadžerka: Katarina Živković
Grafički dizajn: Vesna Simić
Fotografi: Marina Ilić i Marko Petrović
Tehnčki direktor: Milomir Dimitrijević
Majstor tona i videa: Miloš Udovčić
Majstor svetla: Igor Tomović

Kao retko kada, dogodi se da jedan roman postane neprikosnoveni svetski bestseler, a da pritom ne izgubi svoj umetnički i intelektualni autoritet.

Roman Irvina Yaloma je upravo to. Statistike kažu da je među svetskom populacijom koja čita romane , svaki treći pročitao “KAD JE NIČE PLAKAO” , što ga svrstava u jedno od najpopularnijih dela ikada napisanih.

Ovaj komad počinje molbom filozofkinje Lu Salome doktoru Brojeru, da primi na lečenje mladog i nepoznatog filozofa Fridriha Ničea.

Problem je u tome što Niče neće pristati ako sazna da je upravo Lu urgirala na tome jer su odnedavno prekinuli sve odnose i ona smatra da je ona uzrok njegove patnje i narušenog zdravlja. Dr. Brojer nalazi način da se sretne sa Ničeom i počinju njihovi stalni susreti  u kojima se polako odmotava gusto i teško razmrsivo klupko Ničeovih problema , strahova, nasleđa, nerazjašnjenih porodičnih problema, ljubavnih nemogućnosti, strasti, filozofskih nedoumica i pitanja bez odgovora, jednom rečju svega sto čini život bilo koga od nas.

Tokom tih seansi otkriva se pođednako zamršeni unutrašnji svet i samog doktora Brojera.  I dok otkrivamo i tajne njegovog bića, koje ne sme da pokaže, kao ni slabosti jer je upravo on taj koji bi trebalo da leči, prisustvujemo uzbudljivom, gotovo trilerskom zapletu i preplitanju unutrašnjih borbi, koje vode katarzi ova dva blistava uma, čiji će rad promeniti tok istorije i uticati na živote svih nas.

Tokom samih seansi rađaju se tehnike i ideje za lečenje koje ce kasnije biti artikulisane u ono što danas nazivamo psihoanalitički metod lečenja.

Svedok ovog procesa je i mladi doktor Frojd, Brojerov saradnik koji polako uviđa plodonosnost i značaj “lečenju razgovorom”

Pitanja koja čekaju svoj odgovor i traže ga u najskrivenijim kutovima naše podsvesti su ista ona pitanja koja muče svakog čoveka, dakle i svakog gledaoca. Odnos sa porodicom, traume, nasleđa, u suprotnosti sa željama i osećanjima, moralne norme, društveni poredak koji nam je dalek, pitanja religioznosti, izdaje, snovi, značenja, strahovi, seksualnosti, besmisao…

Razgovorima, strpljenjem, posvećenošću i dubokim razumevanjem, empatijom, dolazi se do suočenja sa samim sobom i svojim problemim, kao i rešenjem istih, koji čuče duboko u njima.

Likovi dolaze do katarze, pročišćenjem i ritualnim kupanjem u suzama kao metaforom prosvetljenja koje nam je svima neophodno, učeći nas da, ako postoji problem u nama onda je i rešenje u nama. Da je ljudski biti ranjiv i slab, da nije važno koliko puta padneš već da svaki put ustaneš, da se proces učenja nikad ne završava, da ne smeš tražiti opravdanja vec rešenja,da je put borba, ali ne sa drugim već uvek i isključivo sa sobom.

Čitav komad se odvija na dva plana, svesnom i nesvesnom, onom o čemu se govori i onom što se skriva, o potrebi čoveka da se podeli sa drugim bićem, a da bi to postigao mora prvo da sklopi celog sebe. ŽIVIM DAKLE MISLIM ali i OSEĆAM DAKLE ŽIVIM.

Tematska okosnica komada je borba nagona i usvojenog superega, apsurd braka kao slobodnog izbora koji zatim postaje zatvor. Potreba da se stalno zanemaruje ono što imamo u potrebi da se poseduje zabranjeno i nedostižno. Da li je u ljudskoj prirodi samo da osvaja ili da i uživa u osvojenom. Da li ikada nesebično pomažemo drugima ili je naša istinska motivacija pomoć za samoga sebe. Da li razgovarajući sa drugima zapravo vodimo dijalog sa sobom i razrešavamo sopstvene problem? Da li nam je svako ljudsko biće tek ogledalo u kojem tražimo sopstveni odraz i odgovore olakšanje? Da li upoznavanje sebe nužno vodi u očaj i  da li ima leka ili samo olakšanja? Gde čovečanstvo danas stoji stotinu godina posle Ničeove filozofije i Brojerove psihoanalize. Postoji li sloboda izvan slobode u odnosu na samog sebe, biti ja i istine?
Goran Jevtić

 

Ulaznice:
Mail: klubsu@yahoo.com
rezervacije@tiketklub.com
Kontakt tel: 065 610-43-12 i 065/366-5-222
Sajt: www.tiketklub.com

Dostavljamo ulaznice kurirskom službom na željenu adresu za jedan dan na celoj teritoriji Republike Srbije.

Poštarinu plaća primalac pošiljke!

Ulaznice možete nabaviti preko Tiket Kluba!