Muškarčine – Bitef teatar

Koncept, režija i dramaturgija:
Milena Bogavac i Vojislav Arsić

Ko-autori i izvođači:
Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović

Koreografija i scenski pokret: Ljiljana Tasić
Originalna muzika: Vladimir Pejković
Kostimografija: Pull My Daisy

Dizajn zvuka: Miroljub Vladić
Dizajn svetla: Dragan Đurković
Šef tehnike: Ljubomir Radivojević

Stručne konsultantkinje: Jelena Bogavac i Mila Manojlović

Organizacija: Adnan Cviko
Režija dokumentarnog filma: Ivan Stojiljković
Fotografija i video: Miloš Mitrović
Dizajn: Sanja Drakulić

Produkcija: Centar E8 i Bitef teatar
Podrška: CARE NWB, Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške, DKC Majdan, Alma Quatro

Tekst predstave nastao je kolažiranjem ličnih priča, iskustava i stavova ko-autorskog i izvođačkog tima; dramatizacijom teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa; citiranjem teoretičara muškog pokreta; od fragmenata iz štampe, sa interneta i televizije. U predstavi su korišćeni statistički podaci dobijeni u istraživanju „Mladići i maskulinitet“ sprovedenom u okviru projekta „Budi muško“ , iskustva trenera u ovom projektu i materijali nastali kroz proces radionica zasnovanih na tehnikama upotrebe drame u edukaciji i metodološkim igrama osmišljenim da podstaknu kolektivno autorstvo.

„Većina muškaraca zapravo ne živi. Umesto toga, oni glume da bi se zaštitili. Tokom sazrevanja izaberemo jednu od nekoliko standardnih maski – veliki radnik, kul frajer, dobar momak, muškarčina, osećajan novi muškarac. A zatim se godinama nakon toga držimo te uloge i pretvaramo da smo to mi i da je sve u redu. „Sve je kul“. „Ona je u pravu“. Međutim, unutra često preovladava osećaj usamljenosti. Glumiti i živeti nisu ista stvar.“
Stiv Bidalf, „Biti muško: akcioni plan za promenu života muškaraca“

U želji da se uklope u socijalno prihvatljive matrice rodnog ponašanja, mladi muškarci rade mnoge stvari koje su štetne po njihovo fizičko ali i psihičko zdravlje. Društvo od njih očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitani u kulturi u kojoj se muško pokazivanje emocija smatra za znak slabosti, mladi muškarci svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja. Ova predstava ima za cilj da ukaže na taj problem, ali i da dokumentuje priču generacije rođene u toku ratova na Balkanu, generacije čiji je sistem vrednosti formiran u tranziciji te je, shodno tome, konfuzan i nedovoljno čvrst.
Osnovna tema ove predstave je maskulinitet i način na koji se muškost tretira, odnosno formira u našoj kulturi. Ideja i poruka koju ona treba da prenese jeste poruka o slobodi, o ličnom ostvarenju i pokušaju da se prevaziđu kulturološki nametnute norme, koje mladiće sprečavaju da budu ono što jesu.

Muškost, imenica.
1. Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog pola.
Pol. Biološko određenje organizma, u odnosu na ulogu u reprodukciji.
2. Odnosi se na svojstva karakteristična za osobe muškog roda.
Rod. Socijalno i kulturološko određivanje osobe i njenog ponašanja, u odnosu na njen pol.

Kutija, imenica.
1. Predmet koji služi da se u njega pakuju drugi predmeti.
Pol. Kutija za pakovanje rodnih stereotipa.
Rod. Navike, rituali i običaji iz ove kutije.

Sloboda, imenica.
1. Mogućnost /pravo/težnja bića da misli svojom glavom i dela po sopstvenoj volji.

Pitanje: možeš li biti slobodan, dok si u pretrpanoj kutiji?
Odgovor: ____________

Predlog: Raspakuj kutiju i u nju spakuj ono što želiš!
Drugim rečima: Budi muško, onako kako ti hoćeš a ne onako kako drugi misle da treba!

Predstava «Muškarčine» realizuje se u okviru programa «Mladići kao saveznici u sprečavanju nasilja i sukoba na zapadnom Balkanu» koji realizuju Centar E8 i CARE NW Balkan, a finansira Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške.