Mnogo nas je – Bitef teatar

NI DRAMA, NI MJUZIKL, NI PLESNA PREDSTAVA.

Odluka Dalije Aćin da u pripremi nove predstavi udje u proces rada bez unapred zacrtanog tematskog opredeljenja i konsekvetno, bazira sadržaj i formu mogućeg scenskog događaja isključivo na karakterima i ličnim fantazijama svojih izvodjača, već po sebi sačinjava odmak od uobičajenog pozorišnog postupka. Konvencionalni produkcioni parametri medjutim, bivaju dodatno dovedeni u pitanje činjenicom da su ti izvodjači njene kolege ali da nijedan/na od njih nije glumac/ica ili plesač/ica. Umesto profesionalne trupe izvodjača, pred publikom Bitef teatra će se pojaviti pet ključnih aktera nezavisne umetničke scene u Beogradu, ovoga puta u ulogama koje izneveravaju i prevazilaze bilo čija očekivanja.

U realnom vremenu/prostoru pozorišta susrešće se uzajamne fantazije publike i petoro ljudi na sceni. Mesto tog neizvesnog susreta jedini je scenski predeo unutar koga se odvija moguća radnja. Neko je iskoračio u javni prostor specijalno pripremljen za izlaganje tuđem oku. Neko drugi posmatra, u tišini. Trebalo bi da su to dvoje zajedno, da je moment u vremenu koje dele, jedan i nedeljiv. Umesto toga nesporazum se desio i pre nego što se bilo šta zaista dogodilo. Za izloženog, oko koje ga gleda vec ne pripada onome ko gleda. Za posmatrača telo onoga koji se izlaže nije više u njegovom posedu.

Mnogo nas je funkcioniše kao scenski dogadjaj koji formom svog iskaza istražuje ekstremne modele uzajamnosti, konfrontacije, izolacije i (re)prezentacije. Takvo formalno opredeljenje ne znači da je sam dogadjaj tematski određen kao predstava koja govori o egzibicionizmu, narcizmu, spektaklu, samoći, ljubavi, porodici, itd. Umesto toga, scensko dešavanje uzima konkretnu situaciju – proces pozorišne produkcije i prezentacije kao svoju početnu formalnu i sadržinsku datost, minimalni uslov zauvek obećane a nikada realizovane utopije zajedništva.