Maja i ja i Maja – Bitef teatar

Pod pokroviteljstvom Evropske kulturne fondacije (European Cultural Foundation, www.eurocult.org), u okviru programa Balkan Incentive Fund for Culture (BIFC)

Maja i ja i Maja je regionalni pozorišni projekat koji za cilj ima uspostavljanje i preispitivanje obrazaca prekinutih kulturoloških veza kroz razlaganje krize intimističke svesti na tragu slikovnica o Maji, uz koju su odrastale brojne generacije, kao i na tragu romana Sretena Ugričića Maja i ja i Maja.

Projekat o Maji istražuje post-jugoslovensko nasleđe i mogućnost kontinuiteta lične memorije uprkos diskontinuitetu socijalnog i političkog ambijenta. Problematizuju se najbolniji toposi ličnih sećanja u kontekstu kolektivne memorije i realnosti današnjice.

Projekat je inspirisan romanom srpskog pisca Sretena Ugričića, originalnim tekstom Milana Markovića, kao i serijom knjiga za decu belgijskih autora Marsel Marlijea i Žilber Delaja, vizuelno opremljenih od autora Castermana. Originalno ime glavne junakinje bilo je Martine, a prvo izdanje slikovnice: Martine à la ferme (Martine na farmi) izdano je 1954. Prvo izdanje propraćeno je sa više od 50 knjiga koje su prevedene na brojne svetske jezike, a glavna junakinja je imala različita imena (Martinka, Emma, Debbie itd). Dve video igrice posvećene su Maji, a razvijane su na sadržaju prve i osme knjige.

Jugoslovenska verzija karaktera bila je Maja i ova je slikovnica izvršila je veliki uticaj na mnogobrojne generacije koje su odrastale u bivšoj Jugoslaviji. Ugričićeva knjiga, koja je napisana 1993, fokusira se na raspad Jugoslavije i političke promene u Evropi, koristeći karakatere Maje i specifičnu atmosferu kao metaforu srećnog detinjstva nalik bajci koje se privodi kraju na najbrutalniji mogući način. Predstava primenjuje sličnu proceduru, ali je njen fokus na današnjici. Maja tako postaje ikonička figura srećne prošlosti u lokalnom i globalnom kontekstu. Činjenica da je Maja iz slikovnice poreklom iz Brisela, koji je prestonica EU, bila je podjednako zanimljiva autorima predstave kao i njen lokalni odjek, iz perspektive današnje Evrope kao i današnjeg prostora bivše Jugoslavije.

Suprotno veličini produkcijskog zahvata, sam koncept predstave paradoksalno je intimističke prirode, te beži od ponavljanja ili ironizacije poznatih parola. Maja i ja i Maja projekat je koji raspravlja/razlaže krizu intimističke svesti i njenog ideološkog ukalupljavanja. Na tragu svima poznatih slikovnica o Maji, autori uspostavljaju moduse traganja za intimizmom sećanja, njihovom poroznošću i potrebom da se intimne priče povežu u sisteme pozorišnog deljenja trenutka i definisanja zajednice.

Radionice SEĆANJE NA MAJU
prilog proučavanju kulture sećanja na detinjstvo u jugoslovenskom socijalizmu

I radionica – Beograd, 7-10. jun 2012.
II radionica – Zagreb, 27-30. septembar 2012.
Radionice vodi doc. dr Radina Vučetić, Odeljenje za istoriju, Filozofski fakultet u Beogradu
koordinator projekta – Marko Miljković MA
predavači: prof. dr Svetlana Slapšak, dr Ildiko Erdei, dr Radina Vučetić, dr Igor Duda, dr Hrvoje Klasić
kustos – Ana Panić i Ivan Manojlović (Muzej istorije Jugoslavije).

„Maja“ je jugoslovenska verzija serije slikovnica „Martine“, autora Marcela Marliera i Gilberta Delahayea, koja je 1954. počela da izlazi u Belgiji, a potom i u mnogim zemljama, na različitim jezicima. Serija slikovnica o Maji je u Jugoslaviji izlazila od šezdesetih godina 20. veka, i do danas je ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.

U Jugoslaviji, specifičnoj hladnoratovskoj zemlji između Istoka i Zapada, Maja je bila jedan od primera koji su pokazivali jugoslovensku “kapitalističku” verziju socijalizma. U tom periodu, deca u Jugoslaviji su odgajana na vrednostima socijalističkog Istoka i kapitalističkog Zapada – polagala su Pionirsku zakletvu, nosila crvene marame, vaspitavana su na tekovinama NOB-a, ali su u isto vreme čitala Diznijeve stripove i slikovnice o Maji, gledala američke filmove, igrala se kauboja i Indijanaca… O tom „podvojenom“ detinjstvu, a posredno i o jednom aspektu istorije jugoslovenskog socijalizma, studenti Filozofskog fakulteta iz Srbije i Hrvatske će saznati više na radionicama koje će biti održane u Beogradu i Zagrebu, što predstavlja prvi zajednički projekat ove vrste, i kada je u pitanju regionalna saradnja studenata ova dva fakulteta, i kada je u pitanju istraživanje istorije detinjstva u SFRJ. Radionice „Sećanje na Maju“, su zamišljene kao prilog proučavanju kulture sećanja na detinjstvo u SFRJ, na kojima će, pored studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Zagrebu, učestvovati i predavači istorije i antropologije iz Srbije, Hrvatske i Slovenije (Svetlana Slapšak, Ildiko Erdei, Radina Vučetić, Igor Duda, Hrvoje Klasić). Ove radionice će biti prilika za međusobno upoznavanje studenata, za njihovo istraživanje zajedničke jugoslovenske prošlosti, ali i za razumevanje odrastanja i stvaranja kolektivnog identiteta u jugoslovenskom socijalizmu.

Zahvaljujemo se Filozofskom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Zagrebu.