Božanstvena komedija
Bitef teatar
Ideja i koreografija: Edvard Klug
Koncept i koreografija: Edvard Klug (Edward Clug)
Muzika: Borut Kržišnik i Milko Lazar
Kostimograf: Maja Mirković
Asistent kostimografa: Biljana Tegeltija Bojanić
Koncept scene: Edvard Klug (Edward Clug)
Dizajn svetla: Edvard Klug (Edward Clug)
Igrači Bitef dens kompanije: Sanja Ninković, Nikola Tomašević, Strahinja Lacković, Miloš Isilović, Uroš Petronijević, Silvija Džunja, Nevena Jovanović, Milica Jević
Alternacije: Nemanja Naumoski, Miona Petrović.
Baletski pedagog: Marija Janković
Premijera: Budva grad teatar 07.08.2011. godine
fotografija: Jelena Janković
organizacija: Danka Milenković
šef tehnike: Ljubomir Radivojević
majstor svetla: Dragan Đurković
majstor tona: Miroljub Vladić
REČ AUTORA
Ideja da radim Božanstvenu komediju u plesnoj formi čini mi se kao samoubistvo, i to vrlo izazovno…
Ironično je da sam svoj motiv pronašao u Danteovom ličnom ‘pokušaju samoubistva’, hodu kroz područje smrti dok boraviš medju živima.
Pitam se da li bi on to ponovuo učinio u današnje vreme i kako bi izgledala njegova Divina?
Konstrukcija poeme bi verovatno bila ista: tri različita nivoa stanja duše, možda bi dodao neke neke moderne, sofisticiranije grehove i verovatno bi zamenio raspored njihove težine sa starim grehovima. Verovatno bi mnogo stvari bilo drugačije ali sam ubedjen da vreme nikad ne bi promenilo njegovu ljubav prema Beatriče.
Moja namera sa ovim izvodjenjem je da stvorim situacioni prostor, lateralnu pre nego paralelnu viziju tri nivoa iz poeme, u kome nalazimo osam igrača u neobičnim situacijama.
Pakao je smešten u takmičenje Standardnih plesova, u kome su plesači takmičari i sudije u isto vreme. Forma Standardnih plesova vrlo dobro opisuje kriterijume koje moderno društvo zahteva:
Biti savršen, biti takmičar, biti veštački lep, i nositi broj (koji se budno prati), a koji može biti izbrisan i zamenjen za života.
Dijalog i interakcija izmedju realnog i nadrealnog je relativni princip mog koncepta. Mi svi imamo različite percepcije onog što vidimo i kako interpretiramo naša iskustva u vezi objekta koji posmtramo. Vreme će nas okupiti na sat u kome će samo vreme imati drugačije značenje za svakog od nas. Na primer, čistilište u mojoj viziji je izmereno na 12 minuta, što je količina vremena potrebna da se obare špageti. Ista količina vremena ima različitu dužinu u pozorištu i različitu u raju:
Želim da zagrizem parče Danteove ljubavi, da ga žvaćem nekoliko stotina godina i da onda, kad mi se umore mišići lica i izgubim sve zube, ga polako progutam i upadnem u dug san. Probudim se sledećeg jutra i požurim u sledeći običan dan kao konsekventan broj sa
njegovom konsekventom pozicijom.
PAKAO (VIDIMO SE) U RAJU! To je ideja i motiv našeg puta.
Edvard Klug je završio baletsko obrazovanje 1991. u Nacionalnoj baletskoj školi u Kluj-Napoka (Rumunija). Iste godine je angažovan kao solo plesač u Slovenačkom nacionalnom teatru (SNG) u Mariboru. 2003.-e godine postao je direktor baleta u Slovenačkom nacionalnom teatru (SNG), vodeći kompaniju u novim i izuzetnim pravcima. Tokom proteklih deset godina, Klug je privukao pažnju medjunarodne publike svojim specifičnim koreografskim stilom. Takodje je uspeo da postavi mariborsku baletsku trupu na medjunarodnu plesnu mapu. Balet mariborskog SNG-a je učestvovao na najvećim pozorišnim festivalima širom sveta izvodeći njegove koreografije: u Evropi, Aziji, Sjedinjenim Državama i Kanadi, a takodje, u skorije vreme, u Mariinski pozoristu u St. Petersburgu. Kao koreograf, Klug je pozivan da postavi nove produkcije za Štutgartski balet, Nacionalni balet u Lisabonu, Station Zuid kompaniju, Nacionalni balet u Zagrebu, Alto balet u Esenu i Grac balet. Njegov najskoriji projekat je kreacija za zvezde Mariinski baleta, Leonida Sarafanova i Denisa Matvienka. Komad je nazvan Kvatro (Quatro) i premijerno je izveden u St. Petersburgu juna 2010. Quatro je nominovan za prestižne pozorišne nagrade u Ruskoj federaciji, Zlatna maska (Golden Mask) 2010. u kategoriji: najbolje izvodjenje i najbolji koreograf. Dobitnik je medjunarodnih nagrada za svoje koreografije na baletskim i plesnim takmičenjima u Varni, Moskvi, Hanoveru i Nagoji, a takodje je dobitnik najviše nagrade za kulturu Slovenije za svoj rad, Nagrade Franc Prešern fondacije, za 2005. i nagrade Glazer Charter za 2008. godinu.