Transilvanija – BDP

Transilvanija - BDP, Tiket Klub

Transilvanija – BDP

Pisac – Dragan Nikolić

Režija – Milan Karadžić

DRAMATURG – Ivana Dimić

SCENOGRAF – Geroslav Zarić

KOSTIMOGRAF – Zora Popović

KOMPOZITOR – Zoran Erić

SCENSKI GOVOR – Dr. Ljiljana Mrkić Popović

IZRADA MASKI – Sendi Kumalakanta

SPECIJALNI EFEKTI – Tomislav Magi

ASISTENT KOSTIMOGRAFA – Aleksandra Keskinov

ORGANIZATOR – Srđan Obrenović

INSPICIJENT – Bela Simić

SUFLER – Zorica Popov

LICA

Velika – Nataša Ninković
Daglas – Vojin Ćetković
Starka – Vesna Čipčić
Bojan – Vuk Kostić
Magda – Milica Zarić
Džeri – Marko Živić
Srećko – Miki Damjanović
Nebojša – Nikola Rakočević

O DELU

     TRANSILVANIJA je debitantski komad Dragana Nikolića, koji upečatljivo i živopisno prati liniju domaće crne komedije obeleženu dramama Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Đorđa Milosavljevića. Reč je o ironičnom spoju primitivnih predrasuda, crtica iz “ crne hronike “ i lokalnih, etno- mitova iz vlaškog, podunavskog kraja. Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i “ crna svadba “ mešaju se sa željom za osvetom onostranih bića – duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih. Mentalitetski i apsurdi podneblja, produbljeni surovošću pograničnog života i specifičnim folklorom i sujeverjem, otvaraju drugačiju vizuru jednog posebnog sveta, čija shvatanja morala i časti, postaju paradigma opšteg stanja društva u kome živimo. Dragan Nikolić sa gorkim podsmehom slika izvitopereno društvo u kome je sve tuđe prokleto, a sve naše ukleto, u kome se i prošle i buduće generacije hrane krvlju živih.

O PISCU

     Dragan Nikolić je dramski pisac rođen u Beogradu. Autor je mnogih scenarija koji su nagrađivani u zemlji i inostranstvu: MADE IN SERBIA ( nagrada kritike za najbolji film u zemlji 2005. godine ),  srednjemetražni film ULIČNI HODAČ ( prva nagrada u Bukureštu i druga nagrada u Wisbadenu 2004. godine ), BEŽI ZEKO, BEŽI ( najbolji studentski film na Kanskom festivalu 2003. godine )… Izlagao je fotografije i video radove na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

O REDITELJU

      Milan Karadžić, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za Pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jeftića 1986. godine,  predstavom DON ŽUAN u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelj u pozorištu  “ Boško Buha “. U matičnom pozorištu režirao je preko dvadeset pet predstava za decu ( USPAVANA LEPOTICA; CAREV ZATOČNIK; VASILISA PREKRASNA; MAČOR U ČIZMAMA;  SNEŽNA KRALJICA;  TRI MUSKETARA; LEPOTICA I ZVER  itd. ) i predstavu UKROĆENA GOROPAD, na večernjoj – Sceni kod Konja. Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka “ Pinokio “ ( BAŠ ČELIK ), u Narodnom pozorištu ( GOVORNA MANA; SUZE SU OK ), u Ateljeu 212 ( PEG, SRCE MOJE; TURNEJA; M(J)EŠOBITI BRAK; EGZIBICIONISTA ), u Beogradskom dramskom pozorištu ( SUPARNICI; FRDERIK; VILLA SACHINO; LAKA KONJICA ), u Zvezdara teatru ( ANĐELA; TRE SORELLE ), u Pozorištu na Terazijama ( PARADOKS ). Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ( POP ĆIRA I POP SPIRA ), u Narodnom pozorištu u Nišu ( OŽALOŠĆENA PORODICA; UKROĆENA GOROPAD ), u Crnogorskom narodnom pozorištu ( ŠKOLA ZA ŽENE ), u Gradskom pozorištu u Podgorici ( NOVELA OD LJUBAVI; ŽENIDBA KRALJA VUKAŠINA; ZAUVIJEK TVOJ; NENAGRAĐENI LJUBAVNI TRUD ), u Centru za kulturu u Tivtu ( BOKEŠKA TRILOGIJA- BOKEŠKI D-MOLL; INOMMINATO; BETULA U MALU VALU ), u Kraljevskom pozorištu “ Zetski dom “ u Cetinju ( ČAROBNJAK ).  Režirao je i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru, itd. Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu “ Bojan Stupica “, nagradu “ Ardalion “ za režiju na užičkom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, nagradu “ Gita Predić “ za režiju u Pozorištu “ Boško Buha “, nagradu “ Joakim Vujić “, više nagrada na Festivalima pozorišta za đecu u Kotoru, nagradu na Festivalu Vršačka pozorišna jesen, itd.

REČ PISCA

      Meni su vampiri bliska i draga bića. Kad sam probao da ih zamislim na sceni, shvatio sam da je njihova vrsta u sudaru sa našom, ljudskom vrstom, unapred izgubila svaku bitku. Mi smo gori i veći “ vampiri “ od ovih nevinih i arhaičnih mitskih bića, jer sisamo jedni druge. TRANSILVANIJA je komad o tranziciji. Tranziciji iz sveta živih u svet mrtvih, iz sveta mrtvih u svet vampira, i na kraju iz sveta vampira eventualno ponovo u svet mrtvih. Kao prapostojbina Vlada Cepeša i mitska zemlja grofa Drakule, ona je metafora za zemlju u kojoj bi srpski vampiri mogli naći svoj mir, kako oni željni Evrope kao hleba, tako i svi drugi.

REČ REDITELJA

     Kada je Borislav Mihajlović Mihiz prihvatio i preporučio komad “ Radovan Treći “ tadašnjeg studenta treće godine dramaturgije Dušana Kovačevića, on nije znao kakav će Kovačević biti pisac, ali je prepoznao da tu ima nečega. Možda mi upravo otkrivamo nekog novog Dušana Kovačevića, ko zna. Reč je o zaista darovitom piscu kome, istina, fali još zanatske veštine, ali je njegova priča, koja je takođe napisana na trećoj godini studija, vrlo zanimljiva i zanimljivo ispričana.
TRANSILVANIJA
prati liniju komada Dušana Kovačevića, sadrži dosta nadnaravnih elemenata, ali na neki način ima i elemenata drame KAMEN ZA POD GLAVU Milice Novković. Pri tom, TRANSILVANIJA je klasična krimi-priča posvećena jednoj bandi sa obale Dunava koju predvodi žena. Ta žena, zove se Velika, na ovom svetu ima dva pastorka i ljubavnika policajca. Na onom svetu srećemo njenu svekrvu, muža, kao i jednog policajca koji je stradao u nekoj akciji. Čak i na osnovu kratko ispričane priče jasno je da je reč o mešanju dva sveta, o susretu fikcije i realnosti posredstvom vlaških običaja koji su veoma zanimljivi. Prema onome što sam saznao, Vlasi imaju veoma neobičan odnos prema zagrobnom životu.
Pojednostavljeno govoreći, oni sasvim ozbiljno veruju da ljudi nastavljaju da žive posle smrti. To se vidi i po njihovom odnosu prema grobovima i grobnicama. Ceo taj kraj, naime, poznat je po gradnji velikih grobnica u koje oni stavljaju sve što je čoveku potrebno za život na ovom svetu – od nameštaja, kupatila, kuhinja do mobilnih telefona. I danas u tim krajevima povratnici iz pečalbe skoro paralelno prave kuće i grobnice.
U osnovi, to je jedna balkanska priča koja je, budući da je reč o Vlasima, još apsurdnija. Uvrnuta je i dovedena do krajnosti kada je reč o svireposti. Ovde ima ubistava kao kod Šekspira.

REČ DRAMATURGA

     TRANSILVANIJA je drama savremenog mladog pisca Dragana Nikolića.Ova komedija inspirisala je reditelja da napravi predstavu kao vlaški vestern na Dunavu, budući da su protagonisti kriminogeni likovi koji žive i dejstvuju na Dunavu i priobalju. U drami ovog savremenog autora postoji svet živih i svet mrtvih. Zanimljivo je da svet mrtvih nastanjuju i vampiri koji se, međutim, razlikuju od predrasude o vampirima kakvu gaji sav sujeveran svet. Ovi vampiri su nemoćni da naude živima, jer su živi mnogo opasniji od njih. Svet živih je u stalnom sukobu oko novca, ljubavi ili prevare. I u tom svetu, paradoksalno, kao u krimi filmovima, junaci, čineći sve za dobrobit svojih porodica,poubijaju i svoje najrođenije.
Glavna junakinja ovog matrijarhata po imenu Velika ima viziju prosperitetne budućnosti za svoju porodicu. Njeni snovi su plemeniti i uzvišeni, ona želi da se ona i njeni osavremene, obogate, naprave hotele, da se uzdignu iz seoskog siromaštva i primitivizma u kome su do sad bili. Osim toga, Velika je veoma osećajna, voli svoje pastorke kao da su joj sinovi, ima tajnog ljubavnika za koga bi dala sve na svetu, ali je, s druge strane i pomalo krvoločna i potamaniće svakog ko joj stane na put ostvarenja njenih snova.

     Vreme trajanja: 1h 20min

Transilvanija - BDP, Tiket Klub