O DELU

     Podnaslov ovog komada – “ Drama digitalnog telefona “-  jeste zgodna odrednica za satiričnu dramu koja se uglavnom sastoji od monologa izgovorenih u mikrofon mobilnog telefona. Četiri lika – dominantna menadžerka velike kompanije, njen nesposobni sin, nesrećna – sredovečna žena i njena frustrirana ćerka – mogu se jednom rečju opisati kao “ disfunkcionalni “. Dve majke su preživele teroristički napad na aerodrom i igrom slučaja smeštene su zajedno u obližnji hotel, ali – njihovi životi su se, zbog doživljenog iskustva, drastično promenili, što je uticalo i na promenu ponašanja kod dece, koja koriste trenutne slabosti roditelja, da bi iskazali svoje nezadovoljstvo. Oni sad mogu sa majkama da razgovaraju – preko moblinih telefona – kako nikada ranije nisu mogli. Belbel ne samo da ismeva zavisnost modernog čoveka od digitalne tehnologije i njenih mogućnosti ( snimljene poruke, instant fotografije ), već od tih mogućnosti pravi osnovu zapleta. Napisao je uznemiravajuću priču o tome kako besmisleni teroristički napadi razaraju živote egocentričnih individua, koje zavisnost od savremene tehnologije, više nego mentalni sklop, otuđuje od direktne, ljudske komunikacije. MOBILNI  je prvi put izvela danska trupa Plan B iz Kopenhagena, 2006. godine u režiji Sajmona K. Boberga; u objavljenim recenzijama je, između ostalog, zapisano: “ Tragi- komično i urnebesno smešno! “ ( Informejšn ), “ Razigrana, duhovita inscenacija najstarijih problema svetske dramske književnosti “ ( Jilands-Posten ).

O PISCU

     Sergi Belbel Koslado svakako je najizvođeniji savremeni katalonski dramski pisac, ali i jedan od najviše uvažavanih reditelja u čitavoj Španiji. Diplomirao je Romansku i francusku filologiju na Autonomnom univerzitetu u Barseloni ( UAB ), jedan je od osnivača UAB-ovog “ Teatra u auli “, a od 1988. godine predaje dramsku umetnost na Pozorišnom institutu u Barseloni. Postavljen je na čelo Nacionalnog teatra Katalonije 2006. godine. Za svoj prvi komad – KALEDIOSKOPI I SVETIONICI DANAŠNJICE nagrađen je 1985. godine Prvom nagradom Markes de Bradomin, dobio je i Katalonsku, kao i Špansku nacionalnu nagradu za književnost, ali i mnoge druge. Produkcija njegovog teksta POSLE KIŠE u Parizu proglašena je 1999.  godine za najbolju komediju sezone i nagrađena Molijerovom nagradom. Njegovi komadi ( MILOVANJA, KRV, STRANCI, MOBILNI, TOSKANA i drugi) prevedeni su na više od 15 jezika.

O REDITELJU

     Katarina Vražalić rođena je u Valjevu. Završila je Petu beogradsku gimnaziju i Srednju muzičku školu “ Dr. Vojislav Vučković “. Fakultet dramskih umetnosti upisala je 1996. godine, a režiju su joj predavali Slavenko Saletović, Dejan Mijač, Ljubomir Draškić, Ivana Vujić, Egon Savin i Svetozar Rapajić. Neke od predstava koje je do sada režirala su: VLAST , B. Nušića ( Narodno pozorište Republike Srpske ), KONKURS, A. Galina ( Narodno pozorište, Užice ), MIRANDOLINA, K. Goldonija ( Narodno pozorište Republike Srpske ), STAKLENA MENAŽERIJA T. Vilijamsa ( Šabačko pozorište ), SLUGA DVAJU GOSPODARA, K. Goldonija ( Pozorište “ Boško Buha “ ).

REČ REDITELJA

     U modernom svetu čovek vapi za komunikacijom isto onoliko koliko se nje i plaši. Čini se da se sve bolje snalazimo u svetu tehničkih pomagala i da se ubrzano privikavamo na posrednu, a odvikavamo od neposredne komunikacije.
Junaci ovog komada su nespretni u svojim pokušajima da razmene prave emocije. Nepoverljivi su, zbunjeni, uplašeni i uznemireni, ali su istovremeno i ranjivi, osećajni, privrženi. Svih četvoro u jednom danu doživljavaju svoje male raspade sistema i menjaju odnose sa najbliskijim osobama. A glavni saveznik u pokušajima da razotkriju jedni druge i da se razotkriju jedni drugima, postaje mobilni telefon.
Između želje za slobodom i želje da budu zajedno, naši junaci se opredeljuju za ovo drugo.
Jer ma koliko moderan čovek težio ka svojoj nezavisnosti, potreba za bliskošću je neuništiva.

     Vreme trajanja: 1h 40min