SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU – D. Kovačević
PREMIJERNA OBNOVA!
Posle 27 godina od premijere (1986), uoči obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata, Atelje 212 ponovo na svojoj sceni obnavlja čuvenu predstavu Sveti Georgije ubiva aždahu Dušana Kovačevića, o ljubavnom trouglu koji se odvija u klanici Prvog svetskog rata u režiji Ljubomira Mucija Draškića sa novom podelom!
Dušan Kovačević
SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU
Reditelj: Ljubomir Muci Draškić
Scenograf: Petar Pašić
Kostimograf: Jasmina Ješić
Kompozitor: Vojislav Kostić
Dramaturg: Ivana Dimić
Vokal: Predrag Cune Gojković
Pomoćnik reditelja: Aleksandar Gruden, Dijana Milošević
Lektor: Branivoj Đorđević
Premijera: 7. septembar 1986.
Realizacija obnove i predlog nove podele: Ivana Dimić, Aleksandar Gruden i Branimir Brstina
Organizator: Nevena Vučković
IGRAJU:
Đorđe Džandar: BOJAN ŽIROVIĆ
Katarina: SOFIJA JURIČAN
Gavrilo Vuković: MARINKO MADŽGALJ
Mile Vuković: BOJAN DIMITRIJEVIĆ
Aleksa Vuković: MILAN CACI MIHAILOVIĆ
Vane Siroče: MILOŠ KLANŠČEK
Žoja Ribar: MLADEN ANDREJEVIĆ
Rajko Pevac: GORDAN KIČIĆ
Reci Vojo: NEBOJŠA ILIĆ
Učitelj Mićun: VLADISLAV MIHAILOVIĆ
Ninko Belotić: NENAD ĆIRIĆ
Krivi Luka: EROL KADIĆ
Trifun Pijani: RADOMIR NIKOLIĆ
Doktor Konstantin: BRANISLAV ZEREMSKI
Tetka Slavka: DARA DŽOKIĆ
Poručnik Tasić: NENAD JEZDIĆ
Mikan Besni: NENAD HERAKOVIĆ
Dane Neženja: ANDRIJA KUZMANOVIĆ
Baća: MILAN NIKITOVIĆ
Redov: ALEKSANDAR GRUDEN
Inspicijent: Emilija Rafajlović
Sufler: Snežana Budimlić
PREMIJERNA OBNOVA: Kulturni centar Bor, 26. septembar 2013.
PREMIJERNA OBNOVA: ATELJE 212, 5. oktobar 2013.
Kako spojiti intimnu dramu sa dramom jednog naroda? Melodrama i „drama-reka“, Srbija 1914, od sarajevskog atentata do Cerske bitke. Istoriju ne odlučuju samo velike bitke, već i unutarnja previranja njenih piona? Može li veliki nacionalni podvig biti delo neostvarenih pojedinaca?
Čudna je stvar taj srpski mentalitet. Kada okrene na dobro – rađaju se veliki ljudi: naučnici, lekari, pisci, pesnici. A kada okrene na zlo – proradi nekontrolisana srdžba, iracionalni inat i zli, pakosni, lažljivi jezici, i sve se stavi u službu zvanu „u korist naše štete”. U osnovi, o tome i jeste drama „Sveti Georgije ubiva aždahu”.
Dušan Kovačević
PREDSTAVA KROZ KOJU SU PROŠLE GENERACIJE GLUMACA!
“Sveti Georgije ubiva aždahu” je uzbudljiva, pomalo bizarna priča sa samog početka Prvog svetskog rata, o oklevetanim mačvanskim seljacima osakaćenim u balkanskim ratovima, tragičnim bogaljima i ratnim invalidima veteranima, koji su navodno iskorišćavali odsustvo sposobnih vojnika i predstavljali “opasnost” za njihove žene i sestre. Da bi sprečila pobunu, srpska Komanda odlučuje da mobiliše i pošalje invalide na prvu liniju fronta, u prve borbene redove u Cersku bitku i tako reši problem. Srbija u kojoj je rat “peto godišnje doba” i srpski mentalitet u kome se meša poganluk i dobrota – samo su pozadina nastanka ljubavnog trougla između zgodnog mladog ratnog invalida i švercera Gavrila (Marinko Madžgalj), lokalnog policajca Ðorđa (Bojan Žirović) i njegove žene, zavodljive i slobodoumne Katarine (Sofija Juričan), koji ima svoju melodramsku, tragičnu završnicu.
1986.
…Ova drama nosi jedan moto iz Andrićevih Znakova pored puta, u kojem se kaže: „…Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda, nikada više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje i da ga čini.“ Ta gorka, pesimistična konstatacija kao da određuje prirodu svih zbivanja u drami: nasilje (trpljeno ili činjeno) jedini je oblik života koji njeni junaci poznaju, koji razumeju i koji prihvataju… Nikakav Sveti Georgije im ne može pomoći u tom ratu protiv sebe. niti oni, čini se žele da im bilo ko pomogne.
Ako smo do sada govorili o najboljem srpskom komediografu našeg vremena, posle Svetog Georgija, ili već posle Balkanskog špijuna, jasno je da imamo posla sa rasnim dramatičarom prvog reda.