GOSPODIN – Atelje 212
FILIP LOLE (Philipp Löhle)
Prevod s nemačkog: BOJANA DENIĆ
Atelje 212 i Kulturni centar Pančeva
Režija: STEVAN BODROŽA
Scenograf i kostimograf: MINA ILIĆ
Video: RADOŠ VUJAKLIJA & NINA ZELJKOVIĆ
Kompozitor: ALEKSANDAR KOSTIĆ
Koreograf: ALEKSANDRA BJELAJAC
Lektor: dr LJILJANA MRKIĆ POPOVIĆ
Asistent scenografa: MIODRAG NINIĆ
Organizator: NEVENA VUČKOVIĆ
Igraju:
Gospodin: SVETISLAV BULE GONCIĆ
On, Endi, Norbert, Hajo, Karl, Engerling, Čovek iz Supermarketa, Prvi Komesar: BOJAN ŽIROVIĆ
Ona, Aneta, Silvija, Majka, Druga Komesarka: MILENA PREDIĆ
Inspicijent i sufler: Ksenija Ćirica
PRIČA O JEDNOJ INTIMNOJ REVOLUCIJI
Premijera u Beogradu: 30. septembar 2010.
Premijera u Pančevu: 20. oktobar 2010.
Predstava je rađena kao korpodukcija Ateljea 212 sa Kulturnim centrom Pančeva
uz podršku Goethe Instituta
SLOBODA JE NEMATI NIŠTA!
Jedan čovek koji se zove Gospodin, rešava da odbaci sve stege vremena u kojem živi i da napravi svoju intimnu revoluciju, da se ne povinuje nikakvim pravilima, nikakvim marketinškim zahtevima, da živi svoj život.
“Ako je čovek ono što ima, Gospodin se pita – a gde sam tu ja?”
Stevan Bodroža
“U predstavi GOSPODIN prikazuje se kako izgleda naličje sistema u kome živimo.”
Svetislav Goncić
“Statusni simboli sami po sebi ne čine sreću. Zašto jednostavno ne prestanemo s tim?”
Filip Lole
“Efektna slika neuroze današnjeg čoveka, uteranog u pakao automatizovanog rada i očajničke potrošnje.”
Ana Tasić, Politika
FILIP LOLE / pisac
Rođen 1978. u Ravensburgu. Studirao istoriju, nemačku književnost, pozorište i moderne medije u Erlangenu i Rimu. Prvi pozorišni komadi nastaju još za vreme studija. Komad KAUF-LAND premijerno je izveden 2005. u Erlangenu. Sem toga, bavio se i novinarstvom i filmom (kratki dokumentarni filmovi, prakse u medijskim kućama). Pozvan je da učestvuje na dramaturškoj radionici Pozorišnih susreta u Berlinu, 2007. godine. Dobio je glavnu nagradu koju dodeljuje Savezna centrala za političko obrazovanje. Komad koji je nastao tim povodom, DIE KAPERER, premijerno je izveden u martu 2008. u bečkom pozorištu Schauspielhaus Wien. U jesen 2007. učestvovao je na radionici koju je organizovao bečki Burgtheater i napisao je komad za autorski projekat ˝Šezdeset godina Nemačke˝ berlinskog pozorišta Schaubühne am Lehniner Platz. Za tekst GENANNT GOSPODIN autor je između ostalog nagrađen i nagradom Saveza nemačkih industrijalaca. Komad GENANNT GOSPODIN (premijerno izveden u Bochumu 2007.) nominovan je 2008. za jednu od najvažnijih nemačkih nagrada u oblasti dramaturgije, Müllheimer Dramatikerpreis. Nagrada za pozorište za mlade države Baden-Würtenberg dodeljuje stipendiju-projekat Philippu Löhleu, koji u saradnji sa pozorištem u Aalenu stvara komad za mlade. Taj komad, LILLY LINK, dobija nagradu žirija na konkursu u Heidelbergu, gde je 2008. i premijerno izveden. Od sezone 2008/2009 Philipp Löhle je stalni pisac (Hausautor) pozorišta Maxim Gorki u Berlinu.
Tekst GENANNT GOSPODIN javno je čitan u Japanu, Francuskoj, Hrvatskoj, Srbiji…
PRAVO U POGREŠNOM
Kako to samo izvesti? Sva ta iskušenja oko nas. Ponude. Mogućnosti. Vreme čiji je najveći problem to što problema nema. Nezaposleni koji trče unaokolo sa mobilnima i fletskrinovima. Zaposleni, koji takođe imaju mobilne i fletskrinove, ali bi radije radili nešto drugo. Možda, za početak, ama baš ništa.
Mladi ljudi završavaju fakultete i ne znaju šta bi sa sobom, jer je mogućnosti toliko mnogo. A i ne žele baš sve da rade. A ono što bi želeli da rade verovatno i ne mogu da rade jer ˝baš će mene da uzmu˝. Previše ljudi se prijavljuje za jedno radno mesto. Nikada ranije nije toliko ljudi sa diplomom svoj život provodilo u ulozi bedno plaćenih praktikanata. Obrazovani, jako motivisani, ali istovremeno i nekako melanholično odgojeni, marširaju kroz gradove prezaposleni i preumorni da bi se pobunili, previše dezorijentisani da bi uopšte znali protiv čega.
Otputuje li se u neku drugu zemlju, u Južnu Ameriku, ili sasvim ekstremno, na Kubu, odjednom uviđamo kako patimo od viška, od stalne dostupnosti svega i svačega, i opet smo nezadovoljni. Jer moramo da prođemo sopstveni test. A šta su nas naučili? Samo karijera, obrazovanje, kola i puno novca predstavljaju nepobitan uspeh. Jednostavan i zadovoljan čovek ne važi za uspešnog čoveka, već za nekoga ko je sanjar, ko samo bleji, ko nije ništa napravio od sebe.
Jedna moja prijateljica je završila najbolji mogući fakultet koji se može zamisliti. Posle diplomiranja je uzela slobodno pola godine da pomaže na jednoj farmi u Portugalu, da radi fizičke poslove, možda da bi napokon počela da oseća sebe posle sveg tog umovanja. Nikada se nije vratila. Zaljubila se i od tada radi na toj farmi. To znači da je srećna. Ali na vest da joj se više dopada da sedi na traktoru nego u direktorskoj stolici svi su reagovali s revoltom, šokom i nerazumevanjem. Verovatno sa zavišću glupljeg. Jer kada bismo mi, mi gluplji, imali njenu diplomu, mi ne bismo vozili traktor u Portugalu, već bismo gradili značajnu karijeru. Karijeru koja nam je onemogućena, jer cifre na papiru tvrde da za takvu karijeru ne bismo ni bili sposobni.
Glupavo, ali stvari nisu tako jednostavne. Statusni simboli sami po sebi ne čine sreću, to jest statusni simboli moraju biti nanovo odabrani. Ne kola, jahte i kuće, već napadi smeha, noći kada se slavi, dani kada se bleji, razgovori koji se vama lično čine dubokoumnim. To bi morali da budu statusni simboli. Neko ko prepodne sedi u kafiću i čita novine je luzer umesto da uživa sveopšte divljenje. Samo onaj ko je u stresu nešto vredi. To se zahteva od nas i to mi zahtevamo od drugih. Ali zašto? Zašto jednostavno ne prestanemo s tim?
Filip Lole, Berlin, juni 2010.
Tekst napisan za Program predstave GOSPODIN u Ateljeu 212
Prevod sa nemačkog: Aleksandra Živković
IZ PISAMA FILIPA LOLEA TOKOM PROBA KOMADA GOSPODIN U ATELJEU 212
…Kada sam 2005. godine počeo da pišem komad, pisao sam ga u svojoj studentskoj sobi za sebe samog, nikada i ne pomislivši da bi taj komad u nastajanju ikada mogao biti izveden u Srbiji. Moram da priznam, to me neviđeno raduje, ja sam veliki fan istočnoevropskog teatra i nadam se da ću uspeti da vidim inscenaciju svog komada. To istovremeno objašnjava i naivnost, ili slučaj, koji me je doveo do reči GOSPODIN. Imao sam jedan od onih petparačkih rečnika i prelistavajući ga u njemu sam našao reč GOSPODIN. Pored je stajalo objašnjenje: ruska reč za gospodina. Nisam o tome mnogo razmišljao, prosto mi se dopala reč. Super izgleda i lepo zvuči i niko ne zna kako se to tačno izgovara. Dakle, odabrao sam ovu reč za ime naslovnog lika u tom momentu i ne znajući tačno o čemu bi u komadu odista i trebalo da se radi.
Kada je komad bio gotov i kada je doživeo zaista ogroman uspeh, odjednom su se pojavila različita tumačenja imena naslovnog junaka. Ukratko, to bi se moglo svesti na sledeće: Gospodin teži jednoj životnoj formi, koja bi najviše podsećala na komunizam ili socijalizam (iako se ja sa tim ne slažem u potpunosti), a ovi politički sistemi se povezuju sa Istočnom Evropom, tačnije s Rusijom. I zbog toga glavni lik nosi rusko ime, koje je sam sebi nadenuo, zato što teži da živi ove političke sisteme.
Ja mislim da je ova interpretacija simpatična i s tim mogu da živim. Za mene je ime, pre svega, nesto egzotično, to nije ime stvarne ličnosti, već pozorisnog lika, modela, ali mogu da zamislim da može biti komično kada za gledaoca reč GOSPODIN već nosi određene konotacije (iako su me konotacije o kojima ste mi pisali poprilično zabavile i smatram da nekako odgovaraju Gospodinu ).
O tome više ne mogu ništa da kažem, ali možda ćete sada imati čak i više pitanja nego ranije. Onda mi slobodno pišite.
