Prst – Bitef teatar

O autorki
Doruntina Baša (Doruntina Basha) je rođena u Prištini 1981. godine. Studirala je dramaturgiju na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini. Master studije je završila na Erasmus Mundus programu ’’Crossways in European Humanities’’, u polju rodnih studija. Drame su joj izvođene u kosovskim i makedonskim pozorištima i objavljivane u Francuskoj. Napisala je scenarija za nekoliko kratkih filmova i televizijskih serija. Kao dramska spisateljica, živi i radi na Kosovu od 2002. godine.

O rediteljki
Ana Tomović je rođena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu u klasi prof. Egona Savina i asistenta Dušana Petrovića. Režirala je predstave: ’’Creeps’’ Luca Hibnera (BDP), ’’Patka’’ Stele Fihili (Kraljevačko pozorište), ’’Halflajf’’ Filipa Vujoševića (Atelje 212), ’’Povratak Kazanove’’ po noveli Artura Šniclera (SNP), ’’Monogamija’’ Stele Fihili (Somborsko narodno pozoriste), autorski projekat ’’Trtmrtživotilismrt’’ (BELEF 2007), ’’Norway.Today’’ Igora Bauersime (BDP i Kruševačko pozorište), ’’Brod za lutke’’ Milene Marković (SNP), ’’Slučaj Vojcek – Hinkeman’’ po G. Bihneru i E. Toleru (Bitef teatar), ’’Ronalde, razumi me’’ Filipa Vujoševića (Narodno pozorište u Beogradu), ’’Romeo i Julija’’ (Pozorište Oberhausen, Nemačka), ’’Veštice’’ Roalda Dahla (Malo pozorište ’’Duško Radović’’). Dobitnica je nagrade za najbolju režiju na Joakimfestu 2005. godine za predstavu ’’Patka’’. Predstava ’’Brod za lutke’’ pobednik je Sterijinog pozorja 2009. godine i učestvovala je na BITEF-u iste godine.

Reč rediteljke
Dve žene. Ne mogu više zajedno, a ne mogu ni jedna bez druge. Jedini način da promene svoju situaciju je da jedna drugu povrede. Što se jače povređuju, to se više osećaju živim.
Ana Tomović

Reč autorke
U mnogim tradicionalnim kosovskim kućama, još uvek se dešava da žene nestalih u ratu i dalje žive sa muževljevom porodicom, iako je prošlo više od deset godina od rata. Pravo nad njihovim životima, koje je nekada pripadalo mužu, sada pripada njegovoj porodici. One uopšte nemaju ‘’privatni’’ život. Šta god radile, moglo bi se tumačiti kao nešto što dolazi direktno iz porodice njenog muža, pa moraju biti pod kontrolom kako bi štitile čast porodice. Ali, šta se dešava ako se muževljeva porodica sastoji samo od njegove majke? Da li je ona u stanju da ‘’čvrstom rukom’’ kontroliše situaciju? I kako uspeva da održava domaćinstvo u situaciji kada je progone sećanja na nestalog sina koga je pokušala da sakrije u podrumu kuće? Kako zadržava moć u situaciji kada su snajina očekivanja u vezi sa nestalim mužem nešto drugačija i kada se dve žene povređuju dovodeći međusobni odnos do (nemogućeg) razrešenja? ‘’Prst’’ istražuje ovaj odnos u kontekstu najosetljivijeg problema na Kosovu danas: pitanja nestalih, ali iz potpuno nove, za ovo društvo radikalne pozicije žena koje su ostale iza.
*
‘’Prst’’ je kažiprst koji ne zna u kom pravcu da pokaže i nije u stanju da otkrije počinioca. ‘’Prst’’ je, takođe, senka ogromnog prsta koji ukazuje na tebe, čineći da osećaš krivicu. To je prst koji nudi i pomirenje i razlaz. To je izgovor da plačes nad trivijalim bolom izazvanim trivijalnim kućnim poslom, kao maska za veći, manje banalan bol iznutra. To je konstantan podsetnik na činjenicu da je učinjeno nešto loše i da sve može da se raspadne. To je pretnja. To je nešto čime se češeš. To je nešto čime dodiruješ.
Doruntina Basha