Ružica Sokić
Već prvim ulogama nameće ne samo svojevrsni stil komike već i opredeljenje za milje jednoga “marginalnog sveta” s kojim uverljiva saoseća, što joj donosi veliku popularnost kod publike. Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu (GORKI DEO REKE, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu KAD BUDEM MRTAV I BEO (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu ŽUTA (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena zlatnom arenom. Zapažena jei na televiziji ( igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u UŽIČKOJ REPUBLICI (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B.Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije CEO ŽIVOT ZA GODINU DANA, RAĐAJE RADNOG NARODA, ZANATI, SAMCI i dr.). Za svoje filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju).