Balava – Jugoslovensko dramsko pozorište

Балава је драма која прати четири женска лика: Балаву, њену сестру Малу и њихове Маму и Тетку, у периоду Балавиног сазревања и одласка од куће. Кроз мучан однос, њих четири покушавају да се изборе једна са другом, и саме за себе, уљуљкане у токсичну свакодневницу породице на коју су навикле, несвесне да су се ствари отеле контроли и да ће њихов балон коначно пући. Балава је комад који преиспитује исконске породичне и међуљудске односе и њихов утицај и значај на свакодневни живот, тежину друштвених норми које конструишу нашу реалност, те какве последице породица има по човека.

Одлазак од куће, из родитељског „гнезда“, за моју генерацију је кључно и још увек нерешиво питање. Сигурно да има много разлога зашто је то проблем, у друштвеном, економском и алиментарном смислу, али има нешто и у недостатку одговорности људи моје генерације за сопствени живот, снове и страсти. Дуња Матић је написала драму о свима нама, пишући о себи, и када то није директно она нити директно ми. Њена поетика можда асоцира на многе савремене писце, али највећа снага њене литературе је у једноставном, а поетском, одлучном, а нежном, економичном, а богатом, циничном, али рањивом поетском језику.

Дуња не слика те пасивне и апатичне младе људе, напротив, Балава се не плаши или ју је барем стид да се плаши, и баш тиме враћа младост и снагу на нашу сцену.

Била је велика привилегија и школа направити ову оазу рада и поезије, позоришта и врхунске глуме, које су ми пружиле глумице у овој представи.

Имати децу, наследнике и оне који долазе после нас, имати родитеље и бити родитељ, за мене је фокусирао главни проблем читаве генерације наших родитеља: никада нису разумели речи Душка Радовића, када им је поручивао „туците своју децу кад почну да личе на вас“.

Јер, како Дуња поручује са сцене: Шта ће ти дрво, да личи на тебе.