CRVENA – Ulaznice
Otkazana predsatva!!!
U ovoj borbi Davida i Golijata, u okolnostima neravnopravnih mogućnosti, produkcija „Crvena” odnosi (simboličku) pobedu.
Autorski tim
Režija: Danilo Marunović
Režija: Danilo Marunović
Uloge:
Branislav Lečić
Marko Grabež
Scenograf: Dimitrije Popović
Kostimograf: Andrijana Pajić
Kostimograf: Andrijana Pajić
O predstavi
Budvanska borba Davida i Golijata
Branislav Lečić sa prodornošću, nonšalantnošću i lakoćom igra Rotka, američkog slikara apstraktnog ekspresionizmaBudva – Poslednja premijera na dramskom programu 30. jubilarnog festivala „Grad teatar”, izvedena je na sceni u bečićkom naselju „Vještice”, a zatim je, zbog vremenskih nepogoda, reprizno igrana u sali bečićkog hotela „Tara”. Reč je o predstavi „Crvena”, prema tekstu američkog pisca Džona Logana, a u režiji mladog crnogorskog reditelja Danila Marunovića, o čijoj smo izuzetnoj diplomskoj predstavi „Koza ili ko je Silvija” ranije u „Politici” pisali, povodom njenog izvođenja na Bijenalu crnogorskog teatra, 2014. godine (produkcija Crnogorskog narodnog pozorišta). Radnja Loganove duodrame, koja je imala vrlo uspešnu praizvedbu u Londonu 2009. godine, dešava se krajem pedesetih godina prošlog veka u Njujorku, u studiju slikara Marka Rotka koji je protagonista. Kroz višeslojno utvrđen odnos između Marka i njegovog dvadesetogodišnjeg pomoćnika Kena, takođe slikara, otvara se mnoštvo važnih tema, iz sfera umetničkog stvaranja, doživljavanja, razumevanja i tumačenja umetnosti, ali i njene politike, odnosa umetnika prema publici i tržištu. Konkretno i istorijsko je tu istovremeno univerzalno i savremeno.
Branislav Lečić sa prodornošću, nonšalantnošću i lakoćom igra Rotka, američkog slikara apstraktnog ekspresionizma, rusko-jevrejskog porekla. On je samouveren i strastven velikan grandioznih vizija, zanesen u svom svetu i nedovoljno svestan stvarnosti, na šta će Ken uticati. Naime, radnja se zapliće u vreme kada Rotko radi na muralu za elitistički njujorški restoran za ultrabogate, „Četiri godišnja doba”, simbol teškog buržujstva i napumpanog snobizma. To Ken tumači kao Rotkovo licemerje, postepeno menjajući njegov pogled na umetnost i svet. Marko Grabež takođe vrlo suvereno gradi Kena koji se grčevito bori za svoja uverenja, bez pokornosti ili skrušenosti se odnoseći prema velikom slikaru. Njegova igra je detaljno psihološki uobličena u predstavljanju Kenovih trauma iz prošlosti, gde on ponovo proživljava bol zbog tragičnog gubitka ubijenih roditelja.
Odnos između Marka i Kena značajno odražava i generacijske razlike u pogledu razumevanja umetnosti, koje utiču na društveno-istorijske smene uticaja umetničkih pravaca. Od kubizma, preko apstraktnog ekspresionizma, do pop arta koji Rotko nipodaštava, a Ken veliča. Kroz njihovu relaciju se ispisuje i ponavljajuća istorija deteta koje simbolički ubija oca. Sve se menja, sve je u pokretu. „Pokret je život”, kaže Mark Kenu, „čim se rodimo, kmečimo, grčimo se, migoljimo se; živeti znači kretati se”.
Autor scenografije je crnogorski slikar Dimitrije Popović; slike koje se na sceni upotrebljavaju su vrlo upečatljive i izvanredno dočaravaju Rotkov atelje. Reditelj Danilo Marunović je delikatno vodio glumce na sceni, dostižući višeslojnost značenja Loganovog komada koji tematski podseća na globalno uspešni „Art” Jasmine Reze. Marunović je i autor izbora muzike, alternativnog roka, koja bitno boji atmosferu igre, žestinom i protestom, često pojačavajući nivo osećajnosti, dok se istovremeno tematski nadovezuje na radnju, komentariše je. To je posebno efektno u finalu kada Rotko otpušta Kena, nakon dve godine angažmana, kako bi oslobodio prostor za njegov likovni rad. Ken doživljava slom zbog odbacivanja, što prate tonovi hipnotičke pesme Rejdioheda „Egzit mjuzik”, u kojoj se sugestivno ponavljaju reči podrške u borbi za život punim plućima, za buđenje iz nabujalog mora inertnosti i rezignacije. U isto vreme se preko cele scene projektuju munjevito izlistavane fotografije koje označavaju brendove korporativnog kapitalizma, simbole savremenog ropstva. Razumemo ih u vezi sa protestnim rečima Rejdioheda, ali i Rotkovim prezirom prema malograđanskoj snobovštini i konformizmu.„Crvena” je decentna i suptilno podsticajna predstava čiji je širi društveni smisao važan, u kontekstu borbe festivala „Grad teatar” za opstanak umetnosti na budvanskom bojnom polju (bez)vrednosti. Silikonski „raj” koji ofanzivno nude diskoteke „Pariz”, „Trokadero”, „Majami” ili „Top hil”, šund je antologijskih razmera. U ovoj borbi Davida i Golijata, u okolnostima neravnopravnih mogućnosti, produkcija „Crvena” odnosi (simboličku) pobedu.
Branislav Lečić sa prodornošću, nonšalantnošću i lakoćom igra Rotka, američkog slikara apstraktnog ekspresionizma, rusko-jevrejskog porekla. On je samouveren i strastven velikan grandioznih vizija, zanesen u svom svetu i nedovoljno svestan stvarnosti, na šta će Ken uticati. Naime, radnja se zapliće u vreme kada Rotko radi na muralu za elitistički njujorški restoran za ultrabogate, „Četiri godišnja doba”, simbol teškog buržujstva i napumpanog snobizma. To Ken tumači kao Rotkovo licemerje, postepeno menjajući njegov pogled na umetnost i svet. Marko Grabež takođe vrlo suvereno gradi Kena koji se grčevito bori za svoja uverenja, bez pokornosti ili skrušenosti se odnoseći prema velikom slikaru. Njegova igra je detaljno psihološki uobličena u predstavljanju Kenovih trauma iz prošlosti, gde on ponovo proživljava bol zbog tragičnog gubitka ubijenih roditelja.
Odnos između Marka i Kena značajno odražava i generacijske razlike u pogledu razumevanja umetnosti, koje utiču na društveno-istorijske smene uticaja umetničkih pravaca. Od kubizma, preko apstraktnog ekspresionizma, do pop arta koji Rotko nipodaštava, a Ken veliča. Kroz njihovu relaciju se ispisuje i ponavljajuća istorija deteta koje simbolički ubija oca. Sve se menja, sve je u pokretu. „Pokret je život”, kaže Mark Kenu, „čim se rodimo, kmečimo, grčimo se, migoljimo se; živeti znači kretati se”.
Autor scenografije je crnogorski slikar Dimitrije Popović; slike koje se na sceni upotrebljavaju su vrlo upečatljive i izvanredno dočaravaju Rotkov atelje. Reditelj Danilo Marunović je delikatno vodio glumce na sceni, dostižući višeslojnost značenja Loganovog komada koji tematski podseća na globalno uspešni „Art” Jasmine Reze. Marunović je i autor izbora muzike, alternativnog roka, koja bitno boji atmosferu igre, žestinom i protestom, često pojačavajući nivo osećajnosti, dok se istovremeno tematski nadovezuje na radnju, komentariše je. To je posebno efektno u finalu kada Rotko otpušta Kena, nakon dve godine angažmana, kako bi oslobodio prostor za njegov likovni rad. Ken doživljava slom zbog odbacivanja, što prate tonovi hipnotičke pesme Rejdioheda „Egzit mjuzik”, u kojoj se sugestivno ponavljaju reči podrške u borbi za život punim plućima, za buđenje iz nabujalog mora inertnosti i rezignacije. U isto vreme se preko cele scene projektuju munjevito izlistavane fotografije koje označavaju brendove korporativnog kapitalizma, simbole savremenog ropstva. Razumemo ih u vezi sa protestnim rečima Rejdioheda, ali i Rotkovim prezirom prema malograđanskoj snobovštini i konformizmu.„Crvena” je decentna i suptilno podsticajna predstava čiji je širi društveni smisao važan, u kontekstu borbe festivala „Grad teatar” za opstanak umetnosti na budvanskom bojnom polju (bez)vrednosti. Silikonski „raj” koji ofanzivno nude diskoteke „Pariz”, „Trokadero”, „Majami” ili „Top hil”, šund je antologijskih razmera. U ovoj borbi Davida i Golijata, u okolnostima neravnopravnih mogućnosti, produkcija „Crvena” odnosi (simboličku) pobedu.
Izvor: www.beoart.rs
Ulaznice:
Mail: klubsu@yahoo.com
rezervacije@tiketklub.com
Kontakt tel: 065 610-43-12 i 065/366-5-222
Sajt: www.tiketklub.com
Dostavljamo ulaznice kurirskom službom na željenu adresu za jedan dan na celoj teritoriji Republike Srbije.
Poštarinu plaća primalac pošiljke!
Ulaznice možete nabaviti preko Tiket Kluba!