DIVAN DAN
Premijerno izvođenje je
25. april 2012. sa početkom u 20h
u DVORANI DOMA SINDIKATA !!!
Režija: Slavenko Saletović
Producent: Milutin Bata Karadžić
Lica:
Boža, kamerman, 45 godina – Milorad Mandić Manda
Kamerman državnog javnog servisa . Posmatrajući sve i svašta kroz objektiv kamere, zaboravio da vidi sebe. Snimajući tudje živote pogubio sopstveni. U krizi srednjeg doba koju ne priznaje. Nekada je uživao privilegije što je dete borca. Sada to više nije privilegija. Nekada je voleo. Sada mu je sve svejedno. Ispustio vaspitanje sina Vlade, a onda je Vlada ispustio njega.
Zorica, profesor psihologije, 42 godine – Suzana Petričević (Poslednja šansa)
Božina žena, srednjoškolska profesorka. Fanatično posvećena poslu. Toliko dobra profesorka da je izvodeći mnoge generacije na put znanja propustila da to isto uradi sa rodjenim sinom. Čvrsta karika u lancu školskog sistema koji već odavno nije sistem. Suočiće se sa pobunom deteta, apatijom muža , godinama koje je rasejala u najboljim namerama. A znamo gde vode najbolje namere.
Vlada, zvani KIS, 18 godina – Ljubomir Bulajić (TV serija Nepobedivo srce, film Šešir prof. Koste Vujića itd.)
Skraćeno od kiselina. Božin i Zoričin sin. Maturant. Pripadnik generacija iza koje nema ništa i pred kojom je još manje. Pobunio bi se i buni se, ali ne zna kako, ni protiv koga. Da se rodio četrdesetak godina ranije bio bi Džems Din. Ovako tapka u mestu, uprkos godinama za koje lažu da su najbolje u ljudskom životu.
Tijana, zvana Fantomka, 18 godina – Jelisaveta Orašanin (TV serija Vojna akademija)
Vladina devojka. Energetska bomba. Sve što drugi neće i ne mogu, ona hoće i može. Stalo joj je do Vlade toliko da će ga, za njegovo dobro, kidnapovati. Biće to dobra snajka Andrijaševićima, ukoliko je prežive, ubuduće. Da nema nje, Andrijaševići ne bi shvatili da su, još uvek, ljudi.
Dogadja se juče u jednom stanu na Voždovcu
DIVAN DAN je komedija koju bi mogli svrastati u podžanr “slike iz života”. Niz svakodnevnih naizgled opštih mesta iz porodične svakodnevnice. Samo, taj život i ta svakodnevnica su do te mere isčašena da postaje predmet komedije. U našoj svakodnevnici su škole sa nonsensnim gradivom, dede i babe koji su se delili na četnike i partizane, gubljenje i pronalaženje Boga,narkotici i kriminal, besparica, neurotični i prerano potrošeni roditelji, apsurdni pokušaji postadolescenata da nešto učine i promene.Malo li je, za ceo život, a kamoli za jednu komediju?Naravno, komedija je zato što ima srećan kraj i što njeni junaci reaguju tako da bi smehom onih koji ih gledaju izazvali neku vrstu katarze. Ta katarza u realnom životu ne postoji. Zato, valjda, postoji pozorište.
Poredjenje sa znamenitom porodicom Simpson je više nego namerno.
Ulaznice mozete kupiti preko Tiket Kluba!