Beogradski festival igre – Beogradsko dramsko pozorište

20. mart, 20h| Beogradsko dramsko pozorište

Kompanija Jivala Pika| Rije la Pap

Are Friends Electric?, Jival Pik

Kompanija Juvala Pika

Rije le Pap, Francuska

Are Friends electric?

muzika: Kraftwerk

koreografija: Yuval Pick

kostim: Corinne Petitpierre

dizajn svetla: Nicolas Boudier

dizajn zvuka: Olivier Renouf

fotografije:

produkcija: CCNR/direction Yuval Pick

trajanje: 65’

premijera: 2015, CCNR

igrači: Julie Charbonnier, Madoka Kobayashi, Fernando Carrión Caballero, Jérémy Martinez, Adrien Martins, Alexander Standard

U ovom projektu, želeo sam da koristim postojeće muzičke komade, kako bih pokrenuo neku vrstu kolektivnog sećanja. Odabrao sam istraživanje muzike i univerzuma sastava Kraftverk, kao nastavak osvajanja prostora koji se definiše kroz dinamičnu vezu između društvenog i individualnog. Odlučio sam se za period od 1974 do ‘78. godine, u kome su objavljeni albumi “Autobahn”, “Radioactivität”, “Trans-Europa Express” i “Die Mensch-Maschine”. Njih karakteriše analogni zvuk i ritam koji podseća na otkucaje srca, pokrete izazvane disanjem, hodanjem, muzički gest preveden na ljudsku skalu. Ovaj period njihovog putovanja, tumačim kao pronalazak novog evropskog romantizma, koji nudi drugačiju perspektivu Čoveka i njegovog okruženja. U XIX veku, ideal Čoveka i prirode zamenila je volja za preživljavanjem usred naleta urbanizovanog i mehaničkog sveta. Istražujući „crnu kutiju“ Kraftverka, pronašao sam brojne zanimljive elemente koje bih želeo da uvrstim u svoju priču. Oni će mi dopustiti da pomešam različite muzičke slojeve, gradeći dinamične i promenljive privremenosti. Na početku, obraćanje Francu Šubertu u okviru albuma “Trans-Europa Express”, predstavlja poziv za proučavanje starog romantičnog registra. U oba akustična svemira otkriva se pojam „putujućeg“, u formi vodilje i mogućnosti za neku vrstu proklizavanja iz jedne u drugu epohu.  Izvanredno ritmična priroda kompozicija Kraftverka, inspirisala me je da izučavam sam kostur numera, stvarajući neku vrstu muzičkog rentgena koji transponuje puls u zvuk običnog metronoma. Moj koreografski pristup često koristi pokret kao neku vrstu „ljudskog mehanizma“ koji se prenosi na scenu u ritualnom obliku. Sa igračima se kreira materijal zasnovan na ideji izvrtanja, uvijanja, organskog oblika koji teži savršenim kretnjama, podstaknut višestrukim muzičkim ritmovima. Takođe, radiću u sali na prostornim putanjama tradicionalnih evropskih igara, kao što je menuet, čija je osnovna ideja u približavanju i razdvajanju partnera. Ono što me interesuje je upravo elastičnost prostora koji nastaje između igrača. Želim da povežem sve ove različite vrste materijala, stvarajući drugačiju igru za ansambl, hibridnu formu koja će proizvesti nove prostore.

Yuval Pick, July 2015

Imenovan za direktora Koreografskog centra Rije la Papa, 2011. godine, Juval Pik ispisuje dugu karijeru kao koreograf, igrač i pedagog. Obučavao se u Bat-Dor školi igre u Tel Avivu, a od 1991. godine se pridružio Kompaniji Batševa. Četiri godine kasnije napustio je trupu, kako bi započeo međunarodnu karijeru, gostujući u kompanijama Tera Sarinena, Karolin Karlson i Rasela Malifanta. Godine 1999. se pridružio Baletu Opere iz Liona, a svoju kompaniju Gosti, osnovao je 2002. godine. Od tada je kreirao snažan repertoar radova koje karakteriše elaborirani, višeslojni rečnik pokreta, u pratnji numera naručenih od priznatih kompozitora. Rad Juvala Pika, posebno naglašava i istražuje odnose između pojedinca i grupe(a). Njegove radove čine: “Popularna muzika” (2005), Obala u pozadini (2006) za Agora festival i lionski Nacionalni konzervatorijum za muziku i igru, “/Paon/” (2008) za Mladi balet Ženeve, kao i duet “17 kapi”. Slede komadi “Score” (2010), “The Him” za Mladi balet Nacionalnog konzervatorijuma za muziku i igru iz Pariza i trio “PlayBach” nastao po narudžbini Karolin Karlson. Godine 2012., potpisuje “No play hero” na muziku Davida Langa i “Folks”, komad za sedam igrača za Bijenale igre u Lionu. Slede dva dela iz 2014. godine, “duet loom” na muziku Nika Malija i “Krivina”, komad za pet igrača na muziku američke kompozitorke Ešli Fur. Godine 2015, napravio je “Apnée (corps vocal)”, za šest pevača i četiri igrača, u saradnji sa lionskim Horom i solistima – Bernard Tétu.