GRUPNA TERAPIJA – Zvezdara teatar
Srđan Jovanović
O Stand-up komediji
Stand-up komedija je stil izvođenja komedije u kojoj komičar, jednostavno nazvan stendaper (stand-uper), nastupa pred živom publikom, najčešće im se direktno obraćajući.
Stand-up nastupi su uglavnom kratki. Komičar u njima priča kratke priče i često se koristi imitacijom. Takođe, mnogi komičari u svojim nastupima imaju muzičku i drugu tonsku podlogu, a često i sami sviraju neki instrument, izvode mađioničarske trikove i sl.
Mesta gde se stand-up komedije izvode su klubovi, barovi, pozorišta ali i mnoga druga mesta . Postoji i takozvani Open mic događaj koji daje mogućnost da bilo ko iz publike izađe na scenu i govori, što biva uvod u glavnu tačku u kojoj nastupa profesionalni komičar.
STAND – UP KOMEDIJA GRUPNA TERAPIJA je prva predstava ovog sve popularnijeg žanra u Srbiji u izvođenju glumca Srđana Jovanovića. Sa podjednakim uspehom Srđan nastupa u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji, gde je učestvovao na nekoliko internacionalnih festivala.
Bez cenzure, duhovito, aktuelno, od politike do seksa, od religije do sporta, skoro sat i po smeha!
Inicijatori stvaranja prve srpske stand-up scene, oko koje će se pored glumaca okupiti i mladi reditelji i pisci, bavi se organizacija Standup.rs. Inicijativa se rodila iz potrebe da se istražuje jedna nova forma, kroz koju se na specifičan način pored zabave može izraziti i kritika društva u tranziciji, politike i društva uopšte.
Stand-up komediju „Grupna terapija” možete pogledati u našem pozorištu od februara 2011.g.
“Posle šezdeset pet pretpremijera, konačno, prva srpska Stand up komedija, Grupna terapija, doživljava premijeru!”
Zapostavljeni, nebitni i ne baš tako mladi glumac, zovimo ga Srđan, željan svega, rešio je da progovori. I niko nije želeo da ga sluša.
Da bi ga ozbiljno shvatili, morao je da napiše komediju, a da bi je napisao morao je da kopa po sebi. To iskopavanje trajalo je nešto više od četiri meseca a ono što je pronašao bilo je dovoljno materijala za sat i po Stand up komedije.
Od 28. maja 2009. pa sve do danas, Srđan putuje Balkanom sa mikrofonom u ruci pričajući svoju priču koja se stalno menjala. Dolazili su novi likovi, neki su odlazili, i sve više ljudi je počelo da ga sluša i primećuje, a činjenica da se prvi ozbiljnije pozabavio ovim žanrom u Srbiji učinila ga je, barem u sopstvenim očima, dovoljno bitnim da jednoga dana neka ulica ili škola nosi njegovo ime. Po prirodi skroman, i lenj, jedina želja mu je da živi od svog rada, što mu nekako polazi za rukom.
REKLI SU O PREDSTAVI:
„Jedan od najboljih tekstova današnjice, sjajna gluma, impresivna režija, remek delo moderne umetnosti“
Srđan Jovanović
„Gledala sam iako ne razumem srpski i jako mi se dopalo, vidi se da ima neku emociju“
Helen Ešli, novinarka New York Timesa
„Zaslužio je da dobije nagradu sa mojim imenom“
Jovan Sterija Popović
„I prsten sa mojim imenom“
Dobrica Milutinović