MALAKSIJA – Zvezdara teatar
Miloš Radović
ROMANTIČNA TRAGEDIJA OD KOJE LEKA NEMA
Zvezdara teatar premijerno je izveo novo delo Miloša Radovića „Malaksija“ u režiji Branimira Brstine, koji je tumačio i glavnu ulogu Gavrila. Pisac objašnjava da je malaksija bolest, koja je u našoj sredini odavno prisutna i masovna- „To nije malaksalost, nije depresija, to je stanje komične nemoći, utrnuće mozga, nedostatak svake snage, i fizičke i mentalne.“ Iako je smatrao da je smeh dozvoljen i poželjan, pisac ističe kako je želeo da ispriča priču u žanru romantične tragedije, budući da je najtragičnije to što spasa od malaksije nema, jer lek nije još pronađen.
Treba reći da je Miloš Radović napisao jedno delo koje izaziva asocijacije na Nušićevu „Kiriju“, ali i na pojedine drame naše međuratne socijalne literature. Tematski i stilski moglo bi se svrstati u niz sličnih što se prikazuju u Zvezdara teatru, još od kraja devedesetih godina prošlog veka, i donose projekciju žalosnih slika naše savremenosti. Međutim, „Malaksija“ iako ne analizira stanje u našem savremenom društvu, veoma duboko zalazi u mnoge pojave zla i neumoljivo otkriva svakojake mahinacije i brojne podvale i prevare što opterećuju našu svakodnevicu. Šteta je što je Branimir Brstina ovo delo režirao (i igrao!) više kao vodvilj, a manje kao romantičnu tragediju sa smešnim situacijama, u kojima defiluje mala galerija likova, od kojih su pojedini nemoćni, pojedini lažno hrabri i pošteni, dok su deca starija (i pametnija) od odraslih… No i ovako, predstava Radovićeve „Malaksije“ nasmejala nas je, ali i navela na razmišljanje o savremenim socijalnim kretanjima u pomrčini tunela tranzicije. Dara Džokić kao Simka imala je ponajviše dirljivog tragizma u izrazu, dok su njene kćeri Cica i Ceca, u tumačenju Jelene Petrović i Suzane Lukić, sa mnogo visprenosti otkrivale životnu istinu. Nenad Jezdić ubedljiv kao „biznismen“ Jogi, uspešnom transformacijom (ali i karikaturalnim senčenjem) pri prerušavanju u popa uspeva da izigra Gavrila i iseli njegovu porodicu iz privremenog objekta, zarad podizanja poslovne zgrade i garaže. Ravnopravna partnerka bila mu je Isidora Minić u ulozi Gizele (i drugih saradnica u poslovnim mahinacijama). Radoslav Milenković doneo je lik prevaranta Rajka u jakim karikaturalnim bojama. Scenograf Juraj Fabri pobrinuo se za sirotinjski ambijent „privremenog smeštaja“, dok je kostimografkinja Olga Mrđenović najuspelija rešenja ostvarila kostimima Jogija i Gizele, u svim njihovim preoblačenjima. Bila je to jedna nevesela i u isti mah smešna predstava o našoj tragičnoj savremenosti.
ULOGE:
GAVRILO – BRANIMIR BRSTINA
SIMKA – DARA DŽOKIĆ
CICA – JELENA PETROVIĆ
CECA – SUZANA LUKIĆ
GIZELA – ISIDORA MINIĆ
JOGI – NENAD JEZDIĆ
RAJKO – RADOSLAV MILENKOVIĆ
REŽIJA: BRANIMIR BRSTINA
Scenografija: Juraj Fabri
Kostimografija: Olga Mrdjenović
Muzika:Aleksandar Kostić
As. režije: Ana Popović
Organizacija: Dragiša Ćurguz