KAKO VAM DRAGO – Jugoslovensko dramsko pozorište

KAKO VAM DRAGO – Jugoslovensko dramsko pozorište

Vilijam Šekspir

O PREDSTAVI

KAKO VAM DRAGO (oko 1599-1600)
Ovo je velikim delom dramatizacija pastirskog romana Rozalinda Tomasa Lodža. Šekspir je promenio imena, atmosferu i okolnosti i dodao je šest novih likova, od kojih su najvažniji Žak i Kremen. To što je drama upisana u Stejšners registar (Stationer’s Register – Registar ceha štampara i izdavača) 4. avgusta 1600, da bi se sprečilo neovlašćeno štampanje i što ne postoji štampana verzija pre Prvog folija 1623, govori da je drama Kako vam drago bila popularna u vreme kad je nastala (kao što je i danas). Neki smatraju da je sam Šekspir glumio Adama.
Zaplet govori o tome kako su Rozalinda i Orlando, koji su se zaljubili na prvi pogled kad je Orlando došao da se rve na dvoru njenog strica, oterani iz svojih domova – Orlanda je oterao zli stariji brat, a Rozalindu stric koji je prisvojio dvor svog brata. Oni nezavisno jedno od drugog traže utočište u Ardenskoj šumi, Orlando u društvu Adama, svog starog sluge, a Rozalinda u pratnji svoje sestre od strica Selije i lude Kremena. Devojke se prerušavaju u brata i sestru. Rozalinda se predstavlja kao mladi Ganimed. U šumi se nalaze proterani Rozalindin otac sa svojom pratnjom, među njima je i nezadovoljni Žak. Tu su i razni seljani. Dese se razne ljubavne veze. Dolazi do komičnih obrta, uglavnom zbog toga što se Rozalinda prerušila u muškarca. Drama se završava venčanjem četiri para i mirenjem negativnih junaka i njihovih rođaka.

Kao što sam naziv drame pokazuje, radi se o romantičnoj komediji kako god da vam je volja: Četiri od pet činova smešteni su u idiličnu šumu u kojoj lepe pesme ispunjavaju vazduh, u kojoj su zajedno veoma zaljubljeni naočit mladić i lepa, duhovita devojka, u kojoj se negativni likovi preobrate u dobre. U pozadini tog sveta, u kome „u svemu postoji nešto dobro”, Šekspir je, po prvi put mešajući elemente pastirske drame i komedije, dublje istraživao prirodu onoga kako nešto izgleda i kakvo zapravo jeste. Dvor, civilizovani svet, je okrutan. Ali i u divnoj prirodi postoje nevaljalci, kako ljudi, tako i zveri. Da bi razradio te teme, Šekspir koristi kontrast, praveći gradaciju od grubog udvaranja seljana, preko idealizovanog udvaranja junaka pastoralne romanse, do realistične ljubavi Rozalinde-Ganimeda i Orlanda. Takođe postoje i direktni komentari ljudskih običaja, koje daju Kremen i Žak, likovi koji su nevažni za zaplet. Šuma postaje okruženje u kojem ljubav kod pojedinca izaziva iskrene reakcije. Uprkos tome,civilizacija sa svojim društvenim institucijama, kao što je formalni brak, kojim se komad završava, takođe je neophodna za potpuno blagostanje čovečanstva.
(preuzeto iz John Gassner & Edward Quinn Reader’s Encyclopedia of World Drama)

Premijera u petak 20. novembra u 20 časova na Velikoj sceni “Ljuba Tadić”.