Kuća cveća – Bitef teatar

Naslov označava simbol prošlih vremena do kojih imamo jak emotivni odnos.
Mlađim generacijama Kuća cveća ne znači više od od samog značenja reči, za malo starije generacije, naslov je simbol, koji nosi brezbroj različitih reminiscencija i dodatnih značenja. Ponekad u životu naš odnos prema prošlosti brzo se menja, pa tako i naša interpretacija simbola. Tako se menja i odnos i interpretacija do naših privatnih iskustava.

Kuća cveća ne želi da komentira konkretan odnos do simbola i političkih zbivanja u prošlosti, nego se bavi impulzima i preprekama, koji usmeravaju naše emocionalne odazive i intimne odnose. Naš privatni život teče i uz istorijska zbivanja, pa se tako ne može izbeči kontekst vremena. Na interpreataciju konteksta i prošlosti uteču naša privatna i intimna iskustva. To je polazna točka koreografije.

Kuća cveća se nadovezuje i na dramaturški okvir koreografije. Sahrana je ritual u kojoj se zaključava krug života i na toj točki dešava sa proces raskidanja sa prošlošču. Sve što do toga trenutka nismo učinili, a želeli smo, sada više ne možemo. Tako tražimo izvinjenja ili se predajemo kajanju zbog neizrečenog, neostvarenog i nedoživljenog…

Matjaž Farič

Sa obrazovanjem iz Mariborske škole baleta i Paluka Šule u Dresdenu, te kao osnivač nekoliko plesnih grupa, karijera Matjaža Fariča, u oblastima plesa i koreografije, počela je osamdesetih godina. Sa svojom prvom kompanijom, ‘Istočni plesni projekt’, Farič je izveo niz njegovih ranih radova: ‘Šesti april’ i ‘Slom’ (1988), ’Crveni alarm’ (1989), ’Emocionalno’ (1990), ’Icht’ (1991).U toku 1988, plesao je u ’Baletskoj observatoriji ZENIT’ u okviru grupe ‘Crveni pilot’. Farič je postavio ‘Vetar, pesak i zvezde’ za Slovensko mladinsko gledališče 1991 i dobio Borštnik nagradu za orginalni projekt. U toku 1993, izveo je ‘»roam’o’dance« DERR’ i ‘Solo’ kasnije iste godine. Nakon toga su usledile reinterpretacije klasičnih baleta ‘Labudovo jezero’ (1994), ‘Romeo i Julija’ (1995), ‘Le Sacre du printemps’ (1996), ‘Trilogija’, ‘Poslednje Poglavlje’ (1997). U sezoni 1997/98, Farič je izveo ‘Klon’ u Plesnom teatru Ljubljana, a nakon toga je usledila kraća verzija RAM; sledeće godine postavio je ‘Ostrvo’. U jesen 1999, osnovana je ’Flota’ sa kojom je Farič prvi put postavio ‘Terminal’ (izabran za slovenačku pretstavu godine 1999 od strane Mladine) kao koreograf pri Cankarjevom domu. U toku 2000, usledio je ‘10 stepeni ispod 0’, a u toku 2001 ‚Iskušenje’. U toku 2002, postavio je ‘3.oLo’ i ‘Pricaj mi tvoje telo’, a u toku 2003, ‘Krug u telu – kvadrat u glavi’ te u toku 2004, ‘Bari’. U toku 2006, Farič je je postavio ‘Numbbodynumpoems’ i kasnije iste godine ‘Whywouldanyonestopme’ u kojoj je okončao svoju plesačku karijeru. 2008.-e godine je postavio ‘Red’ za novoosnovanu ‘En Knap grupu’. Iste godine režirao je i postavio koreografiju za ‘Magbet’. Jedno od njegovih najizuzetnijih plesnih radova je ‘Drhtaj’ stvoreno u saradnji sa slovenačkim kompozitorom Milkom Lazarom 2009. godine. Nakon okončanja studija Pozorošne i radio režije na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani 2010. godine, Farič je postavio plesno-pozorišno izvodjenje ‘Neka deca dodju meni’, početkom 2011.
U inostranstvu, Farič se angažovao kao plesač u amsterdamskoj grupi ‚Testworks’ (sezona 1988/89), kao koreograf u Studiju za suvremeni ples Zagreb (gde je postavio ‘Stravinski i ja/Stravinsky and Me’, 1995, i ‘Posvećenje proljeća/The Rite of Spring’, 2004.) kao i sa ‚Diversions Dance Company’ iz Kardifa (‘Iz pustinje kroz šumu, 1997). Tokom 2004, postavio je ‘Beta’, tokom 2006 ‘Seule’ i tokom 2008 ‘Parted’ za francusku ‚Compagnie Coline’. Kao koreograf, dao je doprinos pozorišnim i operskim izvodjenjima u Ljubljani, Novoj Gorici, Celju, Mariboru, Klagenfurtu, Zagrebu, Rijeci, Varaždinu i Antverpenu – najčešće u saradnji sa rediteljima kao što je Vito Taufer (‘Odisej i sin’, ‘Kraljevo’, ‘Timon iz Atine’, ‘Tartif’, ‘Snežana i sedam patuljaka’), Eduard Miler (‘Magic and Loss, ‘Susn’, ‘Bal’, ‘Gospodjica Julija’) i Matjaž Zupančić (‘Opera za tri groša’, ‘Hodnik’, ‘Hamlet’)
Dobitnik je brojnih nagrada u domovini i inostranstvu, a posebno vredne pomena su nagrada na ‘New Dance Competition’ u Budimpešti (1986), nagrada na ‚10. Baletskom takmičenju NDR’ (1987), ‘Zlata ptica’ (‘Zlatna ptica’) (1988), nagrada koju dodeljuje Borštnikovo srečanje (1991), ‘Zlatni lovorov venac’ za koreografiju na MESS-u (1991), Župančičeva nagrada (1994) Prešerenova nagrada 1998 (za seriju reinterpretacija baletskih klasika, kao i za ‘Klon’). U toku 1998, osvojio je prestižno priznanje na bijenalnomom svetskom takmicenju koreografa ‘Bagnolet’ u Seine-Saint-Denis, u Francuskoj, za svoju koreografiju ‘RAM’. Tokom 2003 usledila je ‘Zlata paličica’ (‘Zlatna palica’) i nagrada za izuzetan doprinos u kulturi od strane njegovog rodnog grada Murske Sobote. U toku 2010, Farič je osvojio ‘Grand Prix’ na ‘14. Prix Marulić’ za kratki radio komad ‘Hamlet’.
Matjaž Farič je umetnički direktor NVO ‘Flota’ i ‘Front@ festivala’, kao i pokretač ‘Dance Explorations Beyond Front@’ mreže.